Agrokomerc se diže iz pepela

Izlaskom Fikreta Abdića iz zatvora, krajem prošle godine, Cazinska Krajina se ponovo probudila. Letargiju i malodušnost zamenila je nada u bolje sutra. Probudio ju je Babo. I ne pričom o ratu, pravdi i nepravdi, već o razvoju, radnim mestima, novim fabrikama.

Alija Pozderac, stručnjak za marketing i turizam

Okupio je oko sebe proverene kadrove. Jedan od njih je i Alija Pozderac, čovek iza kojeg je desetine uspešno realizovanih projekata, pa i nekoliko u bivšem Agrokomercu. Uprkos presudi suda u Strazburu da Agrokomerc pripada deoničarima, otela ga je država, a Babo i njegov tim su osnovali novu firmu AS Agrofeniks i krenuli u nove izazove.

U najužem ste timu Fikreta Abdića koji ponovo želi da stvori ekonomsko čudo na prostoru Cazinske Krajine. Može li Agrokomerc niknuti iz pepela?
- Imao sam sreću da u prošlosti radim tri projekta za bivši Agrokomerc koji je bio jedinstven primer u celoj Jugoslaviji. Fikret Abdić je u jednom siromašnom kraju, na ledini, od zemljoradničke zadruge u kojoj je radilo desetak ljudi sa starim traktorom, napravio firmu koja je do poznate afere imala 13.500 zaposlenih i hiljade kooperanata. U svom zenitu Agrokomerc je sa zagrebačkog aerodroma u kargo avionima dnevno izvozio milion komada jednodnevnih pilića. U fabrici praškastih proizvoda dnevno se razbijalo 500.000 komada jaja i pretvaralo u jaja u prahu. Sve je to išlo u izvoz.

Taj naš kraj, sa obe strane Gline, sa hrvatske i bosanske strane, to su prostori bogati kestenom. To je sa Agrokomercom postao vrlo vredan ekonomski proizvod. Prerađivali su 4.500 tona kestena sakupljanog na tim prostorima. Malo ko zna da je Agrokomerc bio jedan od najvećih proizvođača krastavaca u celom regionu, šumskih jagoda. Sada se mnogo priča o prekograničnoj saradnji, a Agrokomerc ju je osamdesetih godina razvio do perfekcije.

Sve to je, manje više, istorija. Koja je vaša uloga u njoj?
- Fikretu Abdiću sam tada predložio da Stari grad u Kladuši, od kojeg je živela samo legenda, pretvorimo u jedan ekskluzivni turistički proizvod, koji treba i Agrokomercu, kao poslovnom gigantu, ali i celom kraju, kao početak obnove starih srednjovekovnih gradova, kojih ima mnogo u našem kraju. Samo u Unsko-sanskom kantonu više od 50. Po mojim zamislima vrstan arhitekta profesor Polić iz Sarajeva napravio je svoj deo posla, ja sam uradio koncept. Napravili smo hotelski grad sa 16 replika kuća iz tog doba, a ne muzej i dvorac. Drugi projekat koji sam radio za Agrokomerc je Bazar hrane na Baščaršiji u Sarajevu, ali je projekat zaustavljen 1987. godine kada je izbila poznata afera sa menicama. Predložio sam i lanac AC burgera, koji bi se plasirali u stotinak gradova, a koji bi, za razliku od Mekdonaldsovih, bili od piletine, zečetine, ribe... Kupili smo tada četiri lokala u Karlovcu, dva u Zagrebu, nekoliko na obali. Opet je sve naprasno prekinuto.

I sada iz pepela dižete novo čudo?
- Na poziv Udruženja za zaštitu nezaposlenih deoničara Agrokomerca ponovo sam krenuo u tu misiju. Na tom projektu integralnog razvoja sela, u ovoj fazi koncentrisanog na Unsko-sanski kanton, ali koji računa i na prostor sa hrvatske strane, Kordun i Baniju, učinićemo sve da te zapuštene i osiromašene prostore ponovo pokrenemo. Već se grade fabrika za preradu voća, povrća i gljiva i konditorska proizvodnja, uz razvijanje otkupnih stanica u svim selima sa malim prerađivačkim kapacitetima, tipa sušara, pakirnica i slično. To znači da će svi oni koji žele da proizvode za novu firmu AS Agrofeniks, ASAF, imati siguran plasman svojih proizvoda.

Već se čuju glasovi da je reč o megalomaniji koja će se završiti i pre nego je počela...
- U našim projekcijama došli smo do sume od oko tridesetak miliona evra potrebnih za izgradnju prve dve fabrike, za koje su projekti i deo dozvola već obezbeđeni. U svim tim pripremama koje traju mesecima već smo ostvarili kontakte sa zainteresovanim međunarodnim finansijerima. Ti pregovori su u završnoj fazi, a mi imamo slatke brige da odaberemo one najbolje.

Šta je strane investitore privuklo tim projektima?
- Privuklo ih je više činilaca. Naše reference i ozbiljnost, ali najviše činjenica da je u te projekte uključeno desetine hiljada malih proizvođača, da je reč o razvoju ruralnih krajeva, proizvodnji zdrave hrane. Nama iskustvo i znanje na tom planu niko nije oduzeo, a nije nam oduzeo ni zemlju, Unu, Koranu, termalne vode.... Najuži tim ljudi oko Fikreta Abdića čine nas petorica. Iza sebe imamo više od 100 izgrađenih fabrika, 50 hotela i brojne uspešne projekte.

Ima li još ideja?
- Radi se još mnogo projekata, fabrika za preradu kestena, zatim pilićarnici... Podstaći ćemo razvoj sela sa obe strane granice. Jedan od projekata koje sam u potpunosti osmislio su turistička etno-sela Dudovi, jedno je na hrvatskoj strani, a drugo u opštini Velika Kladuša. Zamisao je da se naprave dva sela koja će biti replike tradicionalnih kuća tih krajeva, po 12 kuća u svakom selu, sa cvetnim vrtovima i da se oko svake kuće posadi od 50 do 200 sadnica belog duda.

Zašto dudovi?
- Listom belog duda hrani se dudov svilac. Ideja je da pravimo na tradicionalan način svilu i proizvode od nje. Za tim je evropsko tržište mode gladno. Imao čast da radim i na programu Sirogojno na Zlatiboru, pa sam se uverio kako 500 čobanica koje čuvaju stada i od pletenja čuvenih džempera u ono doba zarađuju pristojne novce.

Prošli rat je u ovom kraju ostavio tragične posledice. Abdića u Sarajevu i danas vide kao izdajnika i čoveka čiji bi uspeh bio njihov poraz.
- Fikretov uspeh pokazao bi da se Agrokomerc mogao i morao sačuvati, da Agrokomerc nije bio samo Fikret Abdić već i 13.000 zaposlenih. Rat je okrznuo sve nas, i ja u porodici imam stradalih i u ovom kraju, i u Sarajevu, Banjaluci...

No, rat Agrokomercu objavljen je nekoliko godina pre početka rata?
- Agrokomerc nije napravio nekakav ekonomski sunovrat u Jugoslaviji ili BiH. Kada je izbila afera Agrokomerc, vrednost njegove imovine višestruko je prelazila vrednost izdatih menica bez pokrića. Dakle, uništavanje Agrokomerca, iz ugla mojih saznanja, te 1987. govori da je to svesno urađeno kako bi se tadašnjim kadrovima iz BiH onemogućilo da preuzmu predviđene pozicije u tadašnjem državnom vrhu.

Mislite na Hamdiju Pozderca, koji vam je blizak rođak?
- Naši očevi su braća. Hamdija je tada bio potpredsednik Predsedništva Jugoslavije, Lazar Mojsov predsednik i za nekoliko meseci Hamdija je trebalo da preuzme palicu. No, to nije odgovaralo nekim uticajnim krugovima koji su kasnije i pokrenuli ovaj nesrećni rat. Možda bi Fikret Abdić odgovarao zbog izdavanja menica bez pokrića, što su tada činili i drugi, ali Agrokomerc bi bio sačuvan. To je možda i prvi zločin u nadolazećem raspadu Jugoslavije.

Nezaposleni deoničari dobili su satisfakciju na Sudu u Strazburu?
- Taj sud je presudio da su oni vlasnici Agrokomerca 53 odsto, a država BiH 47. No, država to ne priznaje jer bi priznala i saučesništvo u potonjem uništavanju Agrokomerca.