Kućni budžet sve tanji, kako preživeti?
Za standardnu potrošačku korpu treba nam gotovo jedna i po prosečna zarada ili oko 66.000 dinara, što je 6,5 odsto više nego prošle godine. Iako najviše trošimo na hranu i piće, ove godine smo i te troškove smanjili.
Upravljati kućnim budžetom iz godine u godinu sve je teži zadatak. Ipak, mnogi se ne odriču svog užitka ni po koju cenu. Pojedini stanovnici Srbije troše i poslednju paru na gorivo, dok mladi najviše troše na izlaske. Sa jedne strane postoje oni koji jednom nedeljno idu na ručak u restoran, dok ima i građana koji se maksimalno odriču mnogih stvari, kao što su slatkiši ili cigarete.
Najviše novca u trgovinskim kasama ostavljamo za hranu i bezalkoholna pića, oko 40 odsto kućnog budžeta. Na stanovanje, vodu, struju i grejanje trošimo više od 17, na prevoz osam odsto, telefonske račune upola manje, a najmanje izdvajamo za obrazovanje i kulturu, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, koje se u Srbiji sprovodi 10 godina.
"Nema nekih drastičnih promena, znači ta struktura se kreće u tim nekim intervalima i to je karakteristično ne samo kod nas u zemlji, nego i u zemljama u okruženju", objašnjava Nataša Mijakovac iz Republičkog zavoda za statistiku.
Kupovinu proizvoda za preživljavanje u poslednje vreme sve više svodimo na komad, gram i mililitar - tek toliko da imamo da preživimo. Sve ostalo čini nam se da je luksuz, kažu zaštitnici potrošača.
"Ako neko ode u kafić i popije piće, ili ako neko ode na godišnji odmor mi kažemo 'on ima para', otišao je, pa valjda je u 21. veku to zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, da čovek sebi može da priušti da kupi benzin, da se vozi kolima, da ode na godišnji odmor i tako dalje", ukazuje Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.
Do socijalne, materijalne i duhovne bede dovela nas je loša ekonomska politika na državnom nivou, kažu stručnjaci. Za oporavak nelikvidne privrede, traže hitno i suštinsko transformisanje javnog sektora. Pomak vide u listi sa preduzećima u restrukturiranju, jer su mnoga od njih, kažu, skupo koštala državu.
"Neophodni su ovi krupni reformski zahvati koji zahtevaju jedan širi društveni konsenzus i zaista da su dugoročnog karaktera i to se ne može ništa uraditi preko noći", ističe Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
Sve to određuje kolika će biti kupovna moć građana, ali i sezonski faktor. U takozvanim najskupljim mesecima, septembru i oktobru čini se da trgovci nemaju milosti.
"Uz to imamo i povećanje cena gasa, u avgustu smo imali povećanje električne energije, a takođe treba očekivati rast naftnih derivata što nije uticaj Vladine politike nego splet spoljno političkih okolnosti", objašnjava Đogović.
Kada se poskupljenja saberu neminovno vode većoj inflaciji, od planirane 5,5 odstupaće najviše za jedan odsto do kraja godine, prognoziraju stručnjaci u oblasti tržišta.
