Saboraši tankih buđelara
U rano jutro, nakon što su zvanično spuštene zavese 53. sabora trubača, Guču su posle sedam dana i isto toliko noći napustili zaljubljenici u zvuk trube. Trgovci proklinju ekonomsku krizu i malu kupovnu moć saboraša među kojima su, kako kaže prodavac mekika i kuvanog kukuruza iz Ništa, najveće cicije saboraši iz inostranstva.
- Priđu, gledaju, slikaju se, ali se za džep ne dohvataju, kao da im guja leži u njemu. Nešto pazare naši ljudi od neke njihove crkavice ili naši ljudi iz Republike Srpske i to je sve. Za nedelju dana, dok sam platio sve dažbine, put, nešto je moralo da se popije i pojede, na gubitku sam oko 600 evra i što se mene tiče Guča me više videti neće - kaže za "Vesti" Bojan Nešić, a slično je razmišljanje i Srđana Pešića iz Niša koji je prodavao suvenire.
Prema procenama organizatora ovogodišnji Sabor trubača u Guči je posetilo oko 450.000 gostiju iz zemlje i sveta, ali Kruševljani Goran Jovanović i Dragan Smiljković, kao ni Mile Simić iz Smedereva, koji dugo godina dolaze u Guču, ne misle da su procene o ovogodišnjoj posećenosti tačne.
- Ne znam na osnovu čega kažu da je bilo toliko posetilaca, ali svake godine dolazimo ovde i mislimo da je ovogodišnji Sabor trubača bio jedan od slabije posećenih, što se odrazilo i na prodaju. Jedino su dobro prošli oni koji su prodavali pivo, ali, ako ćemo da gledamo po tome, pa zar svi treba da prodajemo pivo i votku? Prodavali smo ono što smo imali i znam da smo na ivici propasti. Oni koji iz Guče odlaze, a da nisu na gubitku trebalo bi da su srećni - ističu Jovanović i Smiljković dok na ulici dočekuju zoru. Ali gore od njih je prošao Mile Simić koji se uverio da je u Guči sve više lopova koji su mu ukrali šator, odeću, obuću, dokumenta i mobilni telefon.
Napisano 1.000 kazniUmorni su, dakle, saboraši, trubači, organizatori, ulični prodavci, policajci koji su proverili oko 6.000 vozila i vozača i ispisali preko 1.000 kazni zbog vožnje u pripitom stanju, ali umorni su i meštani Guče. |
Jutro nakon završetka Sabora trubača je, ipak, prema običaju, pripalo čistačima ulica koji posećenost Guči mere prema smeću koje je ostalo iza saboraša.
- Prema onome što su iza sebe ostavili, a posebno prema praznim flašama, bilo ih je bar milion jer svakih petnaestak dužnih metara ulice utovarimo pun kamion đubreta. Naravno, ubedljivo je najviše praznih plastičnih pivskih flaša - ističu komunalci kojima će biti potrebno mnogo vremena da očiste Guču.
Nasuprot trgovcima i kafedžijama koji ne biraju reči i psovke koje se odnose na ekonomsku krizu, političare koje smatraju odgovornim za težak život naroda, pa i samu državu Srbiju što je takva kakva jeste, saborašima sedam saborskih dana su bili kao u najlepšem snu. Jer, kako kažu Aleksandar Jelić, Mile Dušanić i Miro Kovačević iz Teslića, ništa nije daleko, pa ni Guča, ako se na vreme pođe i ako čovek voli okupljanja koja se ne zaboravljaju.
- U Guči smo se predivno proveli i ništa nam nije bilo teško, a nije bilo ni skupo. Istina, možda nam gomile otpada oko šatora u kojima smo spavali nisu smetale zato što smo presrećni što smo u Guči, ali, ipak, organizator bi morao da povede mnogo više računa o higijeni. Pa, zar pored toliko para koje se u Guču sliju u vreme Sabora ne može da se odvoji nešto novca da se dovede voda u kampovima i da se izgradi desetak tuš-kabina.
- To bi bila mala investicija, ali na veliko zadovoljstvo onih koji već sada planiraju da sledeće godine ponovo dođu u Guču - ističu za "Vesti" Tesličani Aleksandar, Mile i Miro kojima se, kao i mnogim drugim saborašima, baš i ne žuri da napuste Guču.