Nebeska firma i devet direktora
Brend Jata postaće istorija krajem ove godine, posle punih 66 godina. Prema najavama, kompanija Etihad iz Abu Dabija bi preuzimanjem 49 odsto Jata zapravo trebalo da stavi tačku na istoriju jedne od najstarijih evropskih aviokompanija.
Čuveno Jatovo "crveno jaje" na srebnom trupu aviona bio je simbol uspeha u zlatnom periodu jugoslovenske avijacije. Sad je tome došao kraj, jer će novi vlasnik Jata, emiratski Etihad promeniti ime kompanije i potpuno je rebrendirati. Nacionalna aviokompanija Srbije zvaće se Er Srbija.
Međutim, malo ljudi zna da ova promena imena nije prva u istoriji. Prva aviokompanija, nastala juna 1927. zvala se Aeroput i bio je nacionalna aviokompanija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije. Bila je deseta aviokompanija osnovana u Evropi i 21. u svetu! Rasformirana je u decembru 1948.
Zapravo, ni današnje ime Jata nije isti onaj Jat iz sedamdesetih. Naime, Jat je od osnivanja bila skraćenica za Jugoslovenski aerotransport, ali je raspadom čak i one krnje Jugoslavije obesmišljeno da kompanija nosi ime nepostojeće države. S druge strane, Jat je bio prepoznatljiv brend u svetu, nešto po čemu su ga prepoznavali, čak i kad su se Britanci šalili da skraćenica zapravo znači "sprdnja s vremenom" (Joke About Time), aludirajući na fleksibilnost poletanja i sletanja.
Ipak, 2003. godine je "jugoslovenstvo" Jata potrošeno, te je kompanija preimenovana tako da se i dalje zove Jat, ali da to ne bude skraćenica, već imenica koja zapravo ne znači ništa više do prizvuk nostalgije. Dakle, promena imena je bilo dva puta u Jatovoj istoriji. Sada je očigledno vreme za nešto novo.
U međuvremenu Jat nije samo simbol blistave prošlosti, već i kompanije kojom su političke stranke manipulisale, vodile je nestručno, kompanije koja je u agoniji, sa zastarelom flotom i rekordnim dugovima. Sunovrat Jata trajao je decenijama. Ipak, kao ključni momenat njenog propadanja smatraju se devedesete, odnosno vreme raspada SFRJ, embarga i ratova. Jat je tada izgubio tržište od oko 22 miliona stanovnika, sankcije su mu prizemljile avione, a svi planovi o obnavljanju flote pali su u vodu. Tačnije, od 1986. nije kupljena nijedna letelica. Zanimljiv je podatak i da je Jat na početku postojanja imao 19 letelica, pet više nego danas.
- Sve do kraja osamdesetih, poslovanje Jata bilo je kako mi to sada zovemo labudova pesma. U tom periodu smo u toku jedne godine prevezli oko pet miliona putnika, a u floti smo imali više od trideset aviona, čak pet DC-10 aviona koji su leteli za Ameriku i Australiju. Avion krene iz Los Anđelesa i stigne u Melburn. Danas to zvuči kao naučna fantastika - kaže Predrag Vujović, bivši direktor Jata.
Uoči sankcija Jat je bio među prvih deset evropskih kompanija, a na 31. mestu u svetu po uspešnosti. Koliko se ulagalo u flotu, najbolje govori podatak da je Jat bio prva evropska kompanija koja je kupila novi boing 737-300. I to je bio poslednji koji je kupljen posle 1985.
- Kad su proglašene sankcije, flota je prizemljena i jedino se letelo ka Podgorici i Tivatu. Izgubili smo ogromno tržište, a leteli smo avionima koji su kupljeni na kredit. Osim što su se gomilali gubici, sve vreme su rasle kamate za pozajmice, a i dugove koje je Jat preuzeo iz stare Jugoslavije. Trebalo je tada proglasiti bankrot i krenuti iz početka - smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Slobodan Gvozdenović.
Od 2000. godine pa sve do sada, sve vlade su bezuspešno pokušavale da reše problem posrnulog Jata. Ozbiljnog kupca nije bilo. Za sve to vreme Jat pravi stalne gubitke uz stalne subvencije države.
- Za stanje u Jatu je odgovorna i država jer je za 12 godina promenjeno devet direktora. Nemoguće je da su svi ovi direktori, pa i ja među njima, sposobni ili da su svi nesposobni. Niko nije snosio odgovornost za to što Jat četiri godine zaredom pravio gubitke od 30 miliona evra - zaključuje Predrag Vujović.
Sa dolaskom Etihada zauvek se menja srpska civilna avijacija.
Srbin iz Australije
|
ZORAN MODLI O DECENIJAMA NA KRILIMA JATA
Najčuveniji srpski pilot
- U vremenima kada reč "brend" nije postojala, ljudi su se služili kovanicom "zaštitni znak". E, pa, ako ne računamo i tada slavnu šljivovicu, zaštitni znak svega što je bilo simbol kosmopolitizma jake i u mnogim srcima nikad prežaljene Jugoslavije, bilo je Jatovo jaje - crvena eliptična površina sa velikim akronimom JAT. Iz Jatovog jajeta ispilile su se mnoge generacije pilota, stjuardesa, stjuarda, inženjera, mehaničara i komercijalista svih profila.
- Ja sam u Jat ušao kao slepi putnik, kao instruktor letenja u tadašnjoj Višoj vazduhoplovnoj pilotskoj školi, koju je Jat početkom osamdesetih jednostavno pripojio svom Školskom centru, i obreo se u Jatovoj Pilotskoj akademiji u Vršcu. Kasnije sam se domogao svog omiljenog aviona boinga 727 i na njemu nastavio pilotsku karijeru sve do njegovog poslednjeg dana, a "sahranjen" je 2005.
- Kad je reč o Jatu osnovna načela kad je reč o prevozu putnika bila su: bezbednost, udobnost, tačnost i ekonomičnost. Baš tim redom. Morali smo to napamet da znamo i da ih se slepo pridržavamo. No, svako je u praksi to tumačio na svoj način, ali mi je najdraža bila interpretacija Branka Vukčevića, jednog od najomiljenijih kapetana među Jatovim pilotima, koji bi, nakon što bismo prislonili boing 727 uz gejt beogradskog aerodroma i pogasili motore, izgovorio reči oproštaja sa kolegama u kokpitu, sve onako zavlačeći po crnogorski: " Eto, drugovi, lećesmo, slećesmo, ništa ne usrasmo - a mogasmo".