Evro ruše iz Amerike

Oboriti evro sve dok ne postane jednako vredan kao dolar i zaraditi milione na spekulacijama! Ovaj cilj postavili su Džordž Soroš i ostali šefovi najvećih američkih finansijskih fondova na večeri održanoj početkom meseca na Menhetnu, izvestio je juče ugledni američki "Vol strit džurnal".

Samo za Grčku potrebno 25 milijardi evra pomoći: Valuta EU u teškoj krizi

Podsetimo: u decembru evro je vredeo 1,51 dolar, da bi se danas, posle finansijskog kraha Grčke, njegova vrednost kretala oko 1,35 dolara.

Vest je juče munjevito obišla svet i zabrinula političku i finansijsku elitu EU. Svi mediji podsećaju ko je Džordž Soroš - spekulator i "finansijska zver", koji je 1992. godine kupujući enormne količine britanske funte spekulisao sa padom britanske funte izazvavši njeno isključenje iz evropskog monetarnog sistema (SME).

"Vol strit džurnal", najuticajniji američki finansijski medij, objašnjava da za ljude kao što je Soroš pad evra znači mogućnost da se "ulovi" velika zarada.

Tehnikama pozajmljivanja novca koje mogu da uvećaju kako zarade tako i gubitke, ovi špekulatori ulažući pet miliona dolara mogu da zarade 100 miliona dolara.

Evrozona Od 27 zemalja Evropske unije u evrozoni je 16 zemalja (od EU 15 to su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Gračka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugal, Španija, a od novih članica to su Kipar, Malta, Slovenija i Slovačka).

Krajem prošle nedelje Džordž Soroš je u jednom tekstu objavljenom u
"Fajnenšel tajmsu" u skoro pretećem tonu najavio "da će se evro-zona uskoro suočiti sa mnogo većim teškoćama nego što je Grčka".

Zbog teške situacije u kojoj se našao evro neki predviđaju da bi čak mogao i da nestane i da bi 16 zemalja evrozone moglo da vrati stare valute.

Da li će u skorijoj budućnosti zazvečati nemačke marke, franci, lire ostaje da se vidi, ali da je poverenje u evro ozbiljno uzdrmano vidljivo je iz izjave nemačke kancelarke Angele Merkel.

Britanski sarkazam Nestašnu Grčku po gradaciji nevolje skoro da su stigle i druge zemlje poput Portugalije, Irske, Italije, Španije. Zato i ne čudi, što su britanski ekonomisti i poslovni ljudi smislili za ove zemlje pogrdnu skraćenicu PIGS (svinje). Grčka na toj listi ima najčvršće pozicije, dok se za slovo "I" bore Irska i Italija.

Ona je priznala da je evro u teškoj krizi i zabrinuto konstatovala da istinsko povećanje poverenja u zajedničku valutu na finansijskim tržištima može biti ostvareno jedino ako se u Grčkoj i drugim zemljama, koje imaju visoke deficite, taj problem rešava "tamo gde je nastao".

Da bi zajednička valuta bila zaštićena izvedena je čitava spasilačka akcija za Atinu. Evropa zahteva strogu štednju, a zemlje evrozone su obećale da će štrajkovima paralisanu Grčku neće ostaviti na cedilu i da će joj se naći sa sa 20 do 25 milijardi evra pomoći.

Finansijski stručnjak Kostadin Pušara kaže da je problem u koji u zapale članice evrozone očekivan, jer od 1999. godine, kada je ova valuta uvedena, zemlje članice nisu poštovale osnovna određena pravila (stopa inflacije, budžetski bilans, javni dug, dugoročne kamatne stope i fluktuacija valuta).

Razlika otplaćuje dugove - Probijanje deficita samo jedne zemlje nagriza ceo sistem, a ako se problem proširi na četiri ili pet država nastupa velika nevolja. U celoj priči sa krizom evrozone najviše koristi ima Amerika, jer od kursnih razlika otplaćuje dug. Evro je na klackalici, a kajmak ubiru Amerikanci - kaže dr Pušara.

To su i bili uslovi za ulazak u evrozonu, a sve zemlje članice su dužne da ga poštuju. Narušavanje budžetskog deficita, koji vrši pritisak na inflaciju i povećava javni dug je kažnjivo jer ugrožava zajedničku valutu. Međutim, od samog početka zemlje članice su kršile pravila, ali kazni nije bilo, jer su počinioci najčešće bile najjače zemlje evrozone, poput Nemačke ili Francuske, o Grčkoj ne treba ni govoriti.

- U toku pregovora 1998. godine, kada se odlučivalo o ulasku u evrozonu, samo su Francuska, Luksemburg i Finska ispunjavali sve kriterijume. Odlučeno je da se progleda kroz prste, pa je u evrozonu ušlo 11 članica - kaže dr Pušara.
Grčka je najdrastičniji primer, jer se 2004. godine saznalo da je na prevaru ušla u evrozonu, jer je lažirala podatke.

I dinar u padu Dinar je i juče nastavio da slabi prema evru i to za 11 para ili 0,11 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 99,6337 dinara za evro, što je nova, istorijski najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra, objavila je NBS, koja je prekjuče intervenisala prodajom 25 miliona evra na deviznom tržištu.