Zamrznuta ruska milijarda
Bezmalo pola godine je prošlo otkad je Srbiji obećana i od ruske vlade formalno odobrena milijarda dolara, od čega je 200 miliona namenjeno budžetu, a ostatak infrastrukturnim projektima. Delegacije ministarstava finansija i infrastrukture putovale su u više navrata u Moskvu na razgovore, ali nikakav konkretan rezultat nije dosad postignut, niti javnost ima uvid o čemu se pregovara. Ceo proces neobjašnjivo tajnovit.
Preuranjeno radovanje: Dmitrij Medvedev i Boris Tadić
Tek nedavno je ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić objavio u čemu je problem - Rusi nisu zainteresovani za projekte kao što su obilaznica i metro u Beogradu.
- Ukočeni su pregovori jer oni žele da sav novac investiraju u železnicu, a mi očekujemo da oko 170 miliona dolara ode na obilaznicu oko Beograda - navodi Mrkonjić.
Posebno iznenađenje za srpske pregovarače bilo je i insistiranje ruske vlade da nosioci svih poslova budu ruske kompanije, a beogradske vlasti su se nadale drugom ishodu. Dok se o projektima još veća, ostaje neobjašnjeno zbog čega 200 miliona dolara pomoći srpskom budžetu nije dosad isplaćeno. Prema saznanjima "Vesti", oko tog novca je zapelo jer su ruski partneri nezadovoljni činjenicom da veliki deo imovine NIS-a nije uknjižen, što je razljutilo "Gaspromnjeft".
- To što nismo dobili ni tih 200 miliona dolara i nije tako loše, jer je pitanje kolike su kamate i da li nam je ta pomoć uopšte potrebna. Kad je reč o uslovljavanju da nosioci poslova budu ruske firme, to je njihovo pravo, ali onda treba reći da srpski poreski obveznici sa milijardu dolara kreditiraju rusku privredu, jer će novac iz Rusije otići na račun ruskih firmi, a tek mali deo se zadržati u Srbiji.
Treće, niko iz vlasti nije našao za shodno da nam kaže kolika je vrednost svakog od tih železničkih ili drumskih projekata i zbog čega nije raspisan teneder za najjeftiniju ponudu - kaže za "Vesti" Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja. On dodaje da se srpske vlasti stalno raduju kad nas neko kreditira, iako devizne rezerve trenutno ne pokrivaju ni polovinu spoljnjeg duga zemlje.
Kovačević ipak veruje da će kredit, makar i jako nepovoljan, biti nekad realizovan jer je dogovaran politički, a ne ekonomski, pa je sada srpskoj vladi neprijatno da objašnjava svoju lošu poziciju.
