Srpski kačkavalj, rakija i šljive širom sveta
Kako su po svetu Indijci razvili svoje "Indija-šopove" i Turci raširili mrežu svojih prodavnica trikotaže i tekstila, tako će i Srbi u gradovima sa najbrojnijom srpskom dijasporom otvoriti radnje koje prodaju "vrhunske srpske proizvode". Pirotski kačkavalj, čačanska rakija, šumadijske šljive uskoro bi mogli da se kupe širom Amerike i Evrope.
Najviše se računa na domaću hranu, piće, kozmetiku i tekstil. Standardizovane prodavnice biće otvorene najpre u Beogradu, a zatim u Temišvaru, Beču, Parizu, Frankfurtu, Torontu, Njujorku i Sidneju. Radiće po principu franšize.
"Suštinski cilj je da se podigne konkurentnost svih proizvođača iz Srbije i da se time praktično podrži osvajanje stranih tržišta, čime bi se stvorio jedan strateški sistem za podršku svim izvoznicima iz Srbije kroz zajedničku oznaku kvaliteta i zajednički sistem za podizanje konkurentnosti", objašnjava Zoran Ilić, predsednik Udruženja "Vrhunski srpski proizvod".
Osnovna ideja projekta je smanjenje troškova i zajednički nastup, a Srbija do sada nije na pravi način iskoristila profesionalno iskustvo i poslovne kontakte svoje dijaspore, kažu njeni predstavnici.
"Sistemsko rešenje je najbolje rešenje. Oni koji kupuju širom sveta, da li je to Amerika, Kanada, Evropa, Australija, Bliski Istok, Afrika, svejedno, žele pomoć u komunikaciji, proveren kvalitet, jednostavan transport, odličan dizajn i sve to lepo upakovano", kaže Miša Ćirić iz "Dijaspora grupe".
Procenjuje se da bi se, na primer, pirotski kačkavalj, ariljske maline, čačanska rakija, suve šljive iz Šumadije mogle naći na listi od 700 do hiljadu vrhunskih srpskih proizvoda.
"Ovaj projekat privredi Srbije donosi okretanje tržištima sa visokom kupovnom moći, konačno definisanje lista kvalitetnih proizvoda koje možemo da izvezemo u svet i takođe značajne devizne prihode koje će naše kompanije imati. Krajnji rezultat svega treba da bude rebrendiranje Srbije", kaže direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.
Idejni tvorci projekta "Vrhunski srpski proizvod" smatraju da bi tako Srbija dobila stabilan devizni priliv za finansirnje tehnološkog razvoja, proizvodnje i zapošljavanja.
