Topi se štednja u nemačkim bankama
Iako vrednost deonica stalno raste, štediše u Nemačkoj sve više se suočavaju sa činjenicom da njihova ušteđevina stalno gubi na vrednosti. Otkada je 2008. godine počela finansijska kriza, sve više štediša novac deponuje na svoj tekući račun iako kamate stalno padaju. Kupovanje vrednonosnih papira za većinu štediša je - avantura i smatraju da je bolje držati se dalje od toga.
Indeks DAX, koji oslikava poslovanje najuspešnijih nemačkih firmi, tokom prošle godine "porastao" je za gotovo 30 odsto, ali Nemci su nepoverljivi. Mnogi strahuju da je taj rast prvi pokazatelj "prenaduvanog balona" i pitaju šta će biti sa državnim obveznicama kad kriza evra postane još jača. Stručnjaci objašnjavaju da štediše olažu odluku ako se odluče za neko ulaganje, a onda, zbog oprečnih informacija, osete nesigurnost. Tada novac radije drže na tekućem računu gde im je uvek dostupan.
Krajem jula 2012. štediše su u bankama imale deponovanih oko dve bilijarde evra, pokazuju statistike Nemačke narodne banke. To je skoro 41 odsto novčane imovine privatnih domaćinstava u Nemačkoj. Krajem 2002. taj udeo iznosio je jedva 36 odsto iako su kamate na štednju bile znatno više.
U prošlosti su prihodi od kamata, pošto se oduzme inflacija, prema pravilu pokazivali pozitivnu realnu kamatnu stopu. Dakle, mogao se, uz pomoć tekućeg računa ili državnih vrednosnih papira, izbalansirati gubitak kupovne moći i imovina, u najmanju ruku, polako povećavati. Danas je to teško moguće, jer su kamate preniske, upozoravaju nemački ekonomisti.
Zato mnoge štediše stoje u klopci realne kamatne stope, jer uz pomoć kamata više ne mogu da izbalansiraju razliku nastalu inflacijom. Ulaganje u zlato ne donosi nikakve kamate. Osim toga, prošla su vremena kada se to isplatilo. Tako da mnogo alternativa nema.
Jedna od njih su - dronice. Nije čudo da čak i kursevi dionica u Nemačkoj stalno beleže rekordne visine iako to za Nemce nije baš najomiljeniji način ulaganja. Narodne banke svojim "pumpanjem" novca na tržište sve više teraju ulagače prema deonicama, jer se drugim načinima ulaganja - na primer, obveznicama teško nešto može zaraditi, navodi "Dojče vele".