Kipar pakao i za srpske tajkune
Kipar i Evropska unija su se dogovorili o otkupu posrnulih banaka, ali će cenu dogovora sasvim sigurno platiti i građani Srbije. Istina, ne svi, već oni najmoćniji građani Srbije. Prema nezvaničnim podacima, srpski biznismeni imaju između pet i sedam milijardi evra na kiparskim računima.
Kipar se iz poreskog raja pretvorio u poreski pakao, ali srpski biznismeni, baš kao i ruski tajkuni, ćute kao zaliveni. Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić bio je poprilično sarkastičan kada je rekao da bi "država baš mogla da im pritekne u pomoć i spase koji milion".
Država na gubitkuEkonomista Milan Kovačević kaže da je država Srbija u svakom slučaju na šteti posle raspleta na Kipru. |
Nije nikakva tajna da svi naši krupni biznismeni jednom nogom, onom likvidnom, stoje na Kipru, pa se postavlja pitanje - ako već država Srbija treba nekog da spasava, koga to, s koliko novca i kada.
Prema našem Zakonu o deviznom poslovanju, građani Srbije ne mogu otvarati račune u inostranstvu. Naravno, to se ne odnosi na štedne račune, kao i na preduzeća koja su registrovana na Kipru na primer, a u vlasništvu su srpskih biznismena.
Građane Kipra, među kojima su i Srbi koji u toj zemlji imaju poslove, zahvatila je panika zbog najave uvođenja jednokratnog poreza na bankarske depozite. Ovo je posebno zabrinulo one koji su ostavili novac na čuvanje u tamošnjim bankama.
Domaći stručnjak za poreski sistem Saša Radulović kaže da su kiparske banke pred bankrotom i da je jednokratni porez zamišljen umesto stečaja.
Ratovi, sankcije i koferiSrbija i Kipar su imali vrhunac saradnje za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije na kraju prošlog veka, kada je već zbog sankcija, novac iz Srbije doslovce u koferima prenošen na Kipar. Nakon 2000. se za tim novcem bezuspešno tragalo. Procene srpskih istražnih organa govore da je u razdoblju sankcija na Kipar odneseno oko pet milijardi dolara. |
- Kad bi se svi prijavili za naplatu, novac ne bi mogli da dobiju - kaže Radulović.
Prema podacima Agencije za privredne registre, osnivači ili vlasnici dela akcija u čak 1.039 preduzeća u Srbiji su of-šor kompanije koje su registrovane na Kipru! To što su registrovani na Kipru ne znači da deponuju novac u njihovim bankama jer te adrese često nisu ništa više od protočnih računa.
Među onima za koje se pouzdano zna da imaju firme na Kipru su i Miroslav Mišković, kao i Zoran Drakulić, vlasnik Point grupe. Drakulić kaže da se "za svoj novac ne plaši jer nema velike depozite u tamošnjim bankama".
Jedna stvar je, kažu stručnjaci, izvesna. Kipar više nije i nikad više neće biti of-šor država, pa tako ni utočište za novac srpskih i drugih biznismena.
- Međutim, propast Kipra još nije stvar prošlosti i eventualni krah uticao bi i na Srbiju jer ovde posluje Marfin banka - kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
- To znači da bi Narodna banka Srbije trebalo da pojača nadzor nad poslovanjem te kiparske banke. Ona ovde doduše ima status domaćeg pravnog lica jer je tako registrovana. Ali se njena matica nalazi na Kipru - navodi on.
