Narod plaća i ekonomske ambasadore

Srbija je u svet poslala 28 ekonomskih diplomata sa zadatkom da ispitaju tržišta zemalja u kojima su akreditovani, analiziraju propise i promovišu povezivanje tamošnjih privrednika sa srpskim, i obratno.

Biznis ambasadori odlaze mahom u zemlje EU, ali i SAD, Rusiju, Japan, Kanadu i Ukrajinu.
 

Bolji samo od Bosne Dva su osnovna generalna pokazatelja koja govore investitoru da li u neku zemlju treba ulagati, ili ne. Prvi je kreditni rejting zemlje. Prema nalazima londonske agencije "Standard i Purs", Srbija je na nivou "BB minus", što znači da smo zemlja čiji bruto društveni proizvod može da raste oko pet odsto godišnje, ali i da postoje veliki politički i ekonomski rizici. Drugo merilo su indeksi ekonomskih sloboda. Na listi od 183 države, Srbija je na neslavnom 104 mestu, a od tranzicionih država, samo je BiH lošije plasirana.

Međutim, ovaj potez vlasti nije sasvim jasan u smislu efekta koje vlada želi da postigne. Ako se stave u stranu opaske o uvećavanju administracije, zatim da kadrovi nisu birani samo po stručnim, već i političkim kvalifikacijama, te da plate od oko 2.000 evra i troškovi smeštaja nisu veliki u odnosu na zamišljene ili željene koristi koju će ti stručnjaci doneti - pitanje je da li se problem srpske ekonomije rešava kod kuće ili u inostranstvu.
 

"Mi nemamo ekonomske reforme, ali imamo ekonomske diplomate. Možete u inostranstvo da šaljete koga god hoćete, ali sve to nema efekta ako u samoj Srbiji nismo napravili dobro poslovno okruženje", upozorava Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
 

Investitore koji bi uložili u Srbiji zanimaju naši zakoni, porezi, stepen korupcije, pravni sistem, odnosno da li se zakoni menjaju često, a što ukazuje na nestabilnost za dugoročna ulaganja. U tom smislu ekonomske diplomate ne mogu značajnije da pomognu. Taj posao je rezervisan za vladu i reforme privrede koje samo ona može da napravi.
 

"Problem je što mi u našim ambasadama već imamo ekonomske atašee. Dugo sam živeo u inostranstvu i sarađivao sa njima, i moj utisak je da ti ljudi uglavnom ne rade dobro svoj posao. Ako je to država uočila, onda ih je morala zameniti, ili obučiti, a ne da duplira ljude i poslove", kaže za "Vesti" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
 

Političari kriju podatke Milan Kovačević ukazuje na jedan apsurd transparentnosti makroekonomskih pokazatelja Srbije. "Do pre nekoliko godina jedino mesto na kojem se moglo proveriti koliki je stvarni BDP Srbije je bio sajt tajne službe CIA. Tek odnedavno se podaci mogu videti na sajtu statističkog zavoda, ali samo povremeno. Podaci koje predstavljaju ministri su često netačni, a sve zarad političkih poena. I to govori o našoj ozbiljnosti."

Da stvar bude komplikovanija, Privredna komora Srbije ima predstavništva u ključnim zemljama ekonomskim partnerima Srbije. Tu su predstavništva u Rusiji, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Rumuniji i Ukrajini.
 

"Upravo je zadatak komore, koja se finansira iz budžeta, da promoviše srpske kompanije, povezuje strane i domaće privrednike i pruža konsultantske usluge strancima koji žele da ulože u Srbiju. Dakle, imamo ekonomske atašee, ekonomske diplomate, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja pomaže srpskim preduzećima u izvozu, a s druge strane, promoviše ulaganja strancima u Srbiji. Konačno, imamo i predstavništva Privredne komore Srbije, sve sa istim zadatkom. Na delu je gužva u kojoj se ne zna ko je kome nadređen i ko je kome odgovoran", dodaje Kovačević.