Beda oterala decu iz klupa na biro
Zbog siromaštva sve više maloletnika odustaje od školovanja i kreće za platom. U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 1.624 dece ispod 18 godina, a posao je prošle godine dobilo njih 500.
Među 778.000 kandidata na birou, poslu se nada i 1.624 maloletnika, od kojih je 777 devojaka. Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, svi su oni odustali od "visokih škola" i odlučili da što pre počnu da zarađuju kakve-takve plate. Ipak, u prošloj godini do radnog mesta došlo je njih 500. Ostali još čekaju.
"Najčešće su se zapošljavali oni koji imaju bilo kakav zanat u rukama, a to su uglavnom oni između 17 i 19 godina sa srednjim obrazovanjem u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ. " Niko od njih nije ni planirao da upiše visoku školu ili fakultet. Oni upisuju trogodišnje škole, tako se pripremaju za uključivanje na tržište rada, a ne za dalje obrazovanje. A to su pretežno deca iz siromašnih porodica".
Svi koji su uspeli da se zaposle, pričaju u NSZ, obavljaju jednostavne poslove u oblasti komunalnih usluga, kao što je održavanje zelenila i slično, ali rade i kao pomoćni radnici u građevinarstvu, trgovci, kasiri, alatničari, šivači, elektromonteri, kuvari, elektroinstalateri, autoelektričari, elektrotehničari, monteri, medicinske sestre, administrativni radnici... Andrijanić, međutim, dodaje da je među onima koji još nisu našli uhlebljenje najviše 15-godišnjaka.
U Ministarstvu rada kažu da radni odnos sa mlađima od 18 godina može da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja i pod uslovom da takav rad ne ugrožava zdravlje. To se procenjuje na osnovu lekarskih nalaza koji prethode zaposlenju. U praksi, međutim, malololetni radnici nisu uvek zaštićeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, gotovo svaki treći mladi čovek radi "na crno".
"Kriza je krivac što sve više maloletnika radi u sivoj zoni, pa čak i noću. Poslodavci ih angažuju za promocije, ali i kao konobare, trgovce, prodavce u kiosku... i to bez ikakvih ugovora o radu", kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.
Inspektori rada se sa dečjim radom veoma retko susreću. A sve i kada su zloupotrebe očigledne, teško se dokazuju. A i propisi su neusaglašeni jer porodični zakon dozvoljava da 15-godišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, dok Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta.
