Srpske gazde - privredni kameleoni

Sve češće u istom poslovnom prostoru ljudi obavljaju više raznorodnih poslova. Pokušavaju da doskoče krizi, pa se dovijaju, pružaju više usluga i sabiranjem nekoliko sitnih zarada dobijaju taman toliko da se ne oduzmu od gubitka na kraju meseca. Tako smo u Srbiji dobili novu vrstu gazde - privrednog kameleona.

Borba malih privrednika da prežive privrednu krizu u Srbiji liči na Darvinovu borbu za opstanak. Ni u prirodi ne preživljavaju oni koji su najjači, niti oni koji su najspretniji već oni koji se najbolje prilagođavaju. Stoga su privrednici-kameleoni nova sorta srpske tranzicije. Malo je posla, veliki privredni giganti su na kolenima, malo je onih kojima su zarade dovoljne za više od pukog preživljavanja, onda ili svaki čas menjaju delatnost ili u jednom lokalu nude različite usluge.
 

* Najniže plate u Srbiji imali su u decembru prošle godine zaposleni u Beloj Palanci, svega 13.932 dinara. Tokom privatizacije od 9.000 stanovnika u samom gradu, čak 3.000 ostalo je na ulici bez ikakvih prihoda. Tako su i Zoran i Vesela Jovanović ostali bez posla pre 10 godina i otad, oboje su mašinski tehničari, a rade sve i svašta: nadničili su, kopali njive za dnevnicu, klali piliće, prodavali na pijaci... Tako se i srpski radnik pretvorio u svaštara. U malim oglasima nudi se šta ko ima ili čega se ko dosetio: održavanje grobnih mesta, negovanje starijih osoba, iznošenje šuta, kopanje i košenje bašte ili klanje po kućama. Žene peru prozore, prave po narudžbini sitne kolače i torte, štrikaju kape i šalove, sve "pod jednom firmom", a muškarci su se specijalizovali za lopatu, seču i utovar drva ili vikend moleraj.
 

U Srbiji se 2008. najčešće otvaralo: * trgovina na veliko i malo 36% * poslovi sa nekretninama 21% * prerađivačka industrija 16% * ostalo 27%

* Svaštarenje je počelo ratnih 90-ih godina. Otvarale su se razne male trgovine, diskonti, veleprodaje, a nudilo se ono što je trgovcima palo pod ruku. Poslednjih 20 godina smo napredovali, pa su muke tranzicione Srbije oličene u humorističkoj seriji
"Agencija za SIS". Agencija za sve i svašta je vlasotinačko preduzeće koje rešava sve probleme svojih klijenata, kako u južnoj Srbiji, tako i šire, rešava pravne probleme, predskazuje sudbinu, daje finansijske savete... U zavisnosti od potražnje.
 

* Na osnovu podataka iz Privredne komore Srbije o broju novoosnovanih malih i srednjih preduzeća u 2006. i 2007. godini može se zaključiti da nešto više od 70 odsto preživi prve dve godine poslovanja i nastavi da radi i naredne godine. Stope opstanka su manje u 2007. nego u 2006. godini. Ima i onih koji beže iz jednog u drugi posao. Kad propadne jedan oni prestanu da ga rade, pa se brzo prešaltuju na drugi, pa započnu treći, četvrti posao, sve dok imaju ideja i dok ne potroše i poslednji novčić. Sa njima, propadaju i čitave porodice. U poslednje vreme, sve češće se dovijaju dupliranjem poslova na istom mestu. Ne samo da ne zatvaraju firme koje im ne donose dovoljno novca, nego razgranavaju delatnost. Ako čovek kraj frizerskog salona, u istoj baraci otvori menjačnicu ili advokatova žena u blizini njegovog radnog stola prodaje kozmetiku, radi fotokopiranje i ima butik odeće, a u drugoj radnji kod istog gazde može da se fotokopira dokument, napravi duplikat ključa, uplati loto ili elektronska dopuna za mobilni telefon, postavlja se pitanje da li je to poslovna preduzimljivost ili poslednji prag preživljavanja.

 

* Aleksandar Nikolić, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da je odgovor i jedno i drugo.
 

U Srbiji je 2008. najčešće ugašeno: * trgovina na veliko i malo 49% * prerađivačka industrija 18% * poslovi sa nekretninama 22% * ostalo 11%

"Zvanični podaci pokazuju da se sve više gasi mali biznis, ali je još veći broj osnivanja novih, što daje nadu. U ovom dinamičnom sektoru jeste teško, ali nije sve tako crno. Nova preduzeća se najviše otvaraju u Beogradu (40%), jer su tu veće šanse da se preživi na tržištu, pa se firme ređe i gase. Nasuprot tome, u Topličkom okrugu osnovano je tek 46 društava (0,4%) od ukupnog broja novoosnovanih u Srbiji te 2008. godine, dok ih je ugašeno 37", navodi Nikolić.
 

* U Bosni i Hercegovini je situacija vrlo slična, a u svaštarenju prednjače knjižare koje su često to samo po natpisu, a ponuda se svodi na - kancelarijski materijal i školski pribor, često se proširuje na kozmetiku ili igračke, a u ekstremnim slučajevima i na sanitarne uređaje i ribolovačku opremu. Građani BiH su dužni u proseku oko 8.000 konvertibilnih maraka, što je jednogodišnja plata.
 

* Prema istraživanju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2009. godinu, Srbija je na 88. mestu od 183 zemlje. Ali zbog korupcije, političke nestabilnosti, neefikasne birokratije i inflacije u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o slobodi tržišta i korupciji nalazimo se na neslavnom 130. mestu. Samo tri zemlje su iza Srbije.