Pet stvari koje bankari uglavnom prećute
Građani često ni sami ne znaju koliko su za koju uslugu zaista platili banci. Iako su po zakonu dužne da o promenama cenovnika obaveste klijente, neke banke se tog pravila ne pridržavaju slepo. Tako se desi da banka "slučajno", ne obaveštavajući klijenta, često naplati "sitnu" proviziju od 10 do 50 dinara.
Od kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, 5. decembra 2011, samovolja banaka kada je reč o “skrivenim troškovima” i “sitnim slovima na kraju ugovora” najvećim delom je sputana. Međutim, pojedine banke sada “padaju” na sitnim troškovima koji, kad se nakupe, njima znače ogroman priliv novca, slažu se Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva” i Dušan Uzelac s portala “Kamatica”.
Evo stvari koje će vam većina bankara rado prećutati:
Pronađite obaveštenje
Banka može da poveća proviziju za održavanje tekućeg računa, a da o tome ne obavesti klijenta. One istaknu obaveštenje u filijalama, pa ako se klijent seti da pogleda, onda će znati da plaća više. Sa stanovišta banke klijent je obavešten. Iako se radi o iznosima koji se kreću od 10 do 50 dinara mesečno, banke imaju milione takvih transakcija i njima je to ogromna zarada.
I bankomat košta
Kada podižete novac s bankomata one banke preko koje primate platu, postoji šansa da budete obavešteni ako provizija blago poraste. Međutim, ako koristite karticu na drugim bankomatima, teško ćete doći do informacije koliko vas to zaista košta. Od 33 banke, koliko ih u Srbiji posluje, svaka prema različitim bankama ima drugačije provizije.
O stanju na računu
Slanje izvoda na mejl banka može da tarifira s, recimo, 160 dinara mesečno. Međutim, neke su umele i da naplate štampanje tog izvoda na papiru 50 dinara. Ako klijent traži izjavu koliki je promet bio na njegovom računu, što je obično potrebno za dobijanje vize, ta usluga zavisno od banke može da ga košta i 2.000 do 3.000 dinara.
Plaćate SMS obaveštavanja
Internet bankarstvo i usluge preko mobilnog telefona banke su uvodile tek nedavno. Na početku su nudile promotivan perid kada te usluge i nisu naplaćivale. Mnogi su aktivirali taj servis samo da vide kako izgleda, ali ga nikada nisu koristili. Banke su po isteku promo perioda ljudima nastavile da naplaćuju mesečnu proviziju 50 do 100 dinara.
Kamata na dozvoljeni minus
Neke banke mogu da povećaju dozvoljeni minus na računu, a da o tome ne obaveste klijenta. Iako je to dobro jer klijent ima mogućnost da se više zaduži, ako nije obavešten mogao bi da upadne u dug koji nije planirao. Kamate na korišćenje dozvoljenog minusa su i do 40 odsto, dok se za nedozvoljeni minus naplaćuje kamata do neverovatnih 98 odsto.
