Cigarete poskupele 10 dinara
Cigarete u Srbiji poskupele su 10 dinara po paklici zbog januarskog rasta minimalne akcize na 91,94 dinara.
Kako je agenciji Beta rečeno u Ministarstvu finansija i privrede Srbije, od 2006. godine svakog januara i jula utvrđuje se iznos minimalne akcize za duvanske prerađevine.
Prema podacima iz Službenog glasnika, minimalna akciza u prvom polugodištu 2012. godine bila je 74,22 dinara po paklici.
|
U Srbiji se na cigarete plaća specifična akciza koja trenutno iznosi 43 dinara po paklici i "ad valorem" akciza koja iznosi 33 odsto.
Akciznim kalendarom planirano je povećanje specifične akcize na cigarete za po dva dinara u julu 2013, januaru i julu 2014. godine i u januaru 2015. godine. Nakon toga specifična akciza rašće za po 2,5 dinar u julu 2015, januaru 2016. i julu 2016. godine, kada će dostići 58,5 dinara po paklici. Ad valorem" akciza ostaće na 33 odsto po paklici. |
Kompanija Britiš Ameriken tobako (BAT), koja poseduje fabriku duvana u Vranju povećala je cene cigareta 24. januara, tako da sada paklica "laki strajka" košta 180 umesto 170 dinara.
Filip Moris, vlasnik duvanske fabrike u Nišu, povećao je cene 28. januara, tako da paklica "malboroa" košta 220 dinara, a "asosa" 200 dinara.
Od 7. februara za 10 dinara po paklici poskupeće i cigarete koje proizvodi Japan tabako internešnel (JTI), vlasnik fabrike duvana u Senti. Tako će na primer "LD" koštati 150 dinara, "vinston" 180 dinara, a "kamel" 200 dinara po paklici.
Direktor korporativnih poslova kompanije JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez kazao je agenciji Beta da pored povećanja minimalne akciza na cenu cigaretu utiču inflacija, kurs dinara i cena repromaterijala i da odluka o ceni uvek zavisi od procene celokupne makroekonomske situacije.
Pekez je kazao i da je neminovno da, kako se bude približavala Evropskoj uniji, Srbija svoju akciznu politiku prilagodi EU standardima.
"Važeća EU direktiva nalaže visinu minimalne akcize od 90 evra na 1.000 cigareta. Trenutno, u Srbiji minimalna akciza iznosi 33,5 evra na 1.000 cigareta. Čak i ako Srbija postane članica EU 2020. godine, to je velika razlika koju treba da premostimo", kazao je on.
Pekez je ocenio i da petogodišnji akcizni kalendar, u skladu sa zahtevima EU,koji je Vlada Srbije usvojila, predstavlja pozitivan korak ka tom cilju jer obezbeđuje postepeno povećanja akciza i predvidivo i stabilno poslovno okruženje.
"Kako bi izbegla bilo kakve potrese na tržištu od povećanja akcize Srbija bi trebalo da postavi cilj da EU minimalnu akcizu dostigne posle 2020. To je uradila Hrvatska, koja je dobila produženje roka za usklađivanje za četiri godine od dana pristupanja", dodao je Pekez.
