Ne kradi već kraduckaj
Pljačke do pet hiljada dinara prolaze bez krivične prijave, i pljačkaš može biti gonjen jedino po privatnoj tužbi. Donedavno ova granica je bila 15.000 dinara, pišu beogradske Večernje novosti.
Mušterija je zaustavila "golf" na benzinskoj stanici na ulazu u Beograd. Iz auta je izašao mladić i zatražio od radnika da mu natoči gorivo za 4.000 dinara.
Kada se brojčanik zaustavio, mladić se obratio pumpadžiji: "Brate, nemam da ti platim, a ti me tuži ako hoćeš." Seo je u kola i otišao.
Najčešće se krade u prodavnicama"Sada se najčešće kradu stvari po prodavnicama, koje se lako prodaju, kao što su skupi šamponi, alkoholna pića ili parfemi", objašnjava Snežana Ivković, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu. "Okrivljeni su najčešće zavisnici od narkotika ili alkohola, već poznati sudu, a na ovakav način najbrže dolaze do novca." Advokat Marko Milović ne očekuje da će novi cenzus odvratiti prestupnike od krivičnih dela. "I dalje će najveći broj dela ostati neotkriven. Jednostavno, pljačkaši će nastaviti sa krađama na sitno, ispod pet hiljada dinara", konstatuje Milović. |
Ovo je samo jedan od svakodnevnih incidenata, u kojima građani Srbije ostaju nemoćni i nezaštićeni pred razbojnicima. Jer, po našem Krivičnom zakonu, za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, predviđa se da će ovo delo biti gonjeno po privatnoj tužbi građana, ukoliko je vrednost oduzetih stvari ispod 5.000 dinara. Donedavno, ova granica je iznosila 15.000 dinara.
Da sve bude još gore, predstavnici policije su u nekoliko navrata javno pozivali građane da ne prijavljuju „sitne krađe“, jer u tom slučaju se po službenoj dužnosti ne podnosi prijava za krađu ili prevaru i ne obavlja se uviđaj. Oštećenima tako ostaje da sami traže pravdu na sudu i nadaju se da će onaj koji ih je oštetio biti kažnjen novčano ili zatvorom do šest meseci.
Ukoliko se i odluče da krenu u parnicu, moraće da se naoružaju strpljenjem zbog dužine sudskog postupka, ali i debelim novčanikom zbog honorara advokata i sudskih troškova. Isterivanje pravde na ovakav način jednostavno se ne isplati i lopovi to dobro znaju.
Radnici obezbeđenja često i uhvate lopova, koji je sa rafova ukrao parfem ili nešto slično i pozovu policiju. Izgrednika privedu u stanicu, ali ga ubrzo i puste, jer je ukrao robu vrednu manje od pet hiljada. Vlasniku prodavnice policajci daju podatke lopova, pa je na njema da ga tuži ukoliko hoće, što se zbog skupih sudskih troškova gotovo nikada i ne dešava
"Bez obzira na to što je prag za procesuiranje spušten na 5.000 dinara, plašim se da i je ovo loša poruka države pojedincu. Prvo, ispada da se u Srbiji toleriše „kraduckanje“, jer svaka krađa je krađa. Drugo, pojedinac bi, svestan da nema zaštitu od države, mogao da uzme pravdu u svoje ruke, što je najgori scenario", upozorava sociolog Ratko Božović.
On podseća da mnogi ljudi imaju mesečna primanja do 15.000 dinara i da za njih šteta od 5.000 sigurno nije sitna krađa.
"Ne može se pristati na slabost institucija u odnosu na kriminal, jer se na taj način on samo ohrabruje. Ispada da država „okreće glavu“ od lopova koji na recimo deset mesta ukrade robu vrednu do 5.000 dinara. Ako ne bude uhvaćen u više krađa, ili ako niko ne objedini prijavu protiv njega, što se retko dešava, on će ostati nekažnjen", ističe Božović.
S druge strane, pravnici smatraju da je granica do pet hiljada dinara neophodna, jer je za manju štetu jednostavno preskupo pokretati policijski i sudski sistem. Postoji opravdan strah da će i zbog spuštanja cenzusa sa 15.000 pravosuđe imati pune ruke posla.
Pravnici napominju i da je bitan način na koji je pričinjena neka šteta. Na primer, ako lopov uperi pištolj u prodavačicu u kiosku i uzme joj 4.500 dinara, to neće biti krivično delo sitne krađe, već razbojništvo i procesuiraće se po službenoj dužnosti.
Ako ništa drugo, nova rigoroznija granica štete mogla bi makar delimično da zaustavi krađu zimskih automobilskih guma, koje su jesenas posebno bile na meti razbojnika. Ipak, nema sumnje da će se lopovi „prilagoditi“ i novim zakonskim merama.
