SAD: Srbija je najveći ekonomski bolesnik Evrope
“Loše vesti nastavljaju da stižu iz Srbije sa izveštajem Svetske banke, koja je snizila svoju procenu privrednog rasta za zemlju najgoreg ekonomskog učinka u 2012. godini”, ovako je američki biznis medij “Ekonomist” opisao prognoze i stanje Srbije viđeno očima stranih bankara i ekonomista.
Ovaj list navodi i da je nezaposlenost nastavila da raste dostižući 26,2 odsto populacije, sa 170.000 izgubljenih radnih mesta u 2012. godini, kao i da inflacija prelazi u dvocifrenu, praćena skokovima cena hrane i slabljenjem dinara. “Prilivi direktnih stranih investicija su presušili jer investitori ‘odlepršali’ iz ekonomskih nedaća u Srbiji”, piše “Ekonomist” i navodi nekoliko razloga lošeg učinka naše zemlje u ekonomskom smislu: “Kao i sve zemlje, i Srbija je pogođena recesijom, koja je pogodila celu evrozonu.
Zajedno sa zemljama iz regiona Srbija se suočila sa posledicama jakog zimskog nevremena, što je dodatno negativno uticalo na ekonomske aktivnosti u zemlji. Širom regiona suša je imala poguban uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Zajedno sa ostalima i Srbija je bila teško pogođena rastom cena hrane na svetskim berzama.”
Poseban akcenat stavljen je i na promenu vlasti, to jest ovogodišnje izbore u Srbiji.
“Izbori su uticali na fiskalnu relaksaciju u 2011. godini, zbog čega se nova vlada suočila sa deficitom većim od 11 odsto BDP-a. Usledile su korekcije budžeta u smeru depresijacije potrošnje. Stopa nezaposlenosti je među najvećim u regionu, pošto je neumoljivo porasla za 13,3 odsto od marta 2008. godine i to je zadržalo domaću potrošnju na dnu”, objašnjava ovaj medij i dodaje da je srpska vlada predvidela privredni rast od 2,5 odsto za 2012. godinu, bazirajući ga pre svega na “Fijatu” iz Kragujevca. Pored toga, svetla tačka za Srbiju je i očekivanje poboljšanja stanja u poljoprivredi.
- Međutim, sumorna perspektiva za evrozonu za narednu godinu ne sluti na dobro kada je u pitanju rast tražnje na glavnim izvoznim tržištima Srbije. Ukoliko vlada potpiše novi aranžman sa MMF-om, to će značiti pritisak za zemlju da istraje u finansijskoj konsolidaciji i strukturnim reformama, od kojih će oba imati negativan uticaj na zapošljavanje i domaću potrošnju - predviđa ovaj poslovni sajt.
