Srbija plaća najskuplje kredite u Evropi
Nacionalni savet za privredni oporavak, koji čine predstavnici Vlade, bankarskog sektora, poslovne zajednice i ekonomske struke, narednih meseci trebalo bi da ponudi rešenja za preskupe kredite i kako će se kretati kurs dinara.
Od predloga sa kojima je privreda izašla pred Vladu, kroz predložene zakone, uvedeni su rokovi plaćanja, oporezivanje sive ekonomije, ali plan povratka starih dugova još nije potpun. Država je do sada objasnila kako će kroz tromesečne rate vratiti 13 milijardi duga bolnica i najavila da će putare namiriti obveznicama. Ostali poverioci još čekaju rešenje.
- Predlozi hitnih mera, oni koji treba da gase požar, uglavnom su prihvaćeni - kaže, za "Večernje novosti", Nikola Pavičić, počasni predsednik "Tarketa" i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak. - Zadatak Saveta je da predloži koncept dugoročnih mera i reformi, a glavni zadatak koji ćemo morati da rešimo jeste normalizovanje kamata i kursa u Srbiji. Srbija plaća najskuplje kredite u Evropi. Nijedna zemlja na svetu nije zabeležila rast uz skupe kredite. Beneficirana kamata nije rešenje. Drugi ključni problem je kurs. Srbija ima nerealno jaku valutu. Tako jak dinar onemogućava izvoz.
Reforme sledeMere koje je Vlada usvojila prethodnih meseci imaju određene efekte, ali parcijalne - smatra Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. - Naročito kada je reč o podsticajnim sredstvima. Na njih mogu da računaju oni koji mogu da se zaduže. Suštinske mere se tek očekuju. Nije ništa još urađeno ni po pitanju privatno-javnog partnerstva. |
Konkretnog plana kako pojeftiniti kredite još nema, ali se trenutno razmišlja o zahtevu banaka da se oslobode problematičnih kredita prenosom potraživanja na posebnu instituciju. To je jedan od zahteva bankarske grupe u okviru Saveta za preporod.
Zasad je iz NBS samo potvrđeno da se radi na izmeštanju spornih potraživanja iz redovnog bankarskog sistema.
- Ideja je da se bilansi banaka oslobode teško naplativih odnosno nenaplativih potraživanja iz domena poslovanja sa privredom, na način da im se omogući njihova prodaja - objašnjava, za "Novosti", Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke, inače član Saveta. - Kupci ovih potraživanja bili bi specijalizovani fondovi, koji već uveliko postoje i dobro funkcionišu na Zapadu. Zatim strane centrale domaćih banaka, a potom svi ostali. Na ovaj način banke bi došle do veće likvidnosti, koju bi mogle da dalje plasiraju na domaćem terenu.
Ideja je da se osnuje poseban privatni investicioni fond, koji bi upravljao naplatom rizičnih plasmana.
