Novi Sad evropski centar kineske robe
Novi Sad bi u toku naredne godine trebalo da postane centar distribucije kineske robe u Evropu, prenosi novosadski Radio 021.
Naime, u poseti delegacije vojvođanske vlade kineskoj provinciji Guang Džong, postignut je načelni dogovor o objedinjavanju kapaciteta Luke Novi Sad i Slobodne carinske zone, čime bi bio formiraran međunarodni logistički centar za prihvat i transport kineske robe u Evropu.
"Ideja je u začetku, ali je ozbiljno razmatrana u okviru zvanične posete delegacije vojvodine najbogatijoj kineskoj provinciji. Uzimajući u obzir ozbiljnost našeg partnera, postoje realne šanse da već početkom iduće godine ozvaničimo dogovor", navodi pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin.
Direktor Luke Novi Sad Milenko Milivojević kaže da ideja za formiranje logističkog centra nije nova, jer je još krajem sedamsedetih grad planirao ujedinjenje transportnih jedinica radi efikasnijeg i jeftinijeg prevoza robe. Novi Sad bi time svoje kapacitete usmerio ka najjeftinijem vidu transporta, rečnom, jer za to odavno ima potencijal.
Prema Milivojevićevim rečima, ideja je da se formira akcionarsko društvo sa četiri profitne jedinice - lučkom, skladištnom, carinskom i slobodnom zonom. Direktor novosadske luke dodaje da bi kineska investicija značila veći protok robe, nova radna mesta i veliki priliv finansija u gradsku i pokrajinsku kasu, budući da je Luka Novi Sad i dalje u državnom vlasništvu.
"Kinezi u tom slučaju ne bi dobili nikakvo vlasništvo ili bilo šta slično, već samo uslugu. Pošto bi u toj situaciji Novi Sad bio najveći akcionar, robno-transportni centar bi puno značio lokalnoj ekonomiji", naglašava direktor Luke Novi Sad.
Formiranje transportnog logističkog centra moglo bi da pokrene i novosadski "Heroj Pinki", pošto bi za investitora bilo isplativo da angažuje lokalnu flotu.
Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin navodi da posrnula Borovicina firma raspolaže sa velikim infrastrukturnim kapacitetom, ali ga ne koristi, zbog čega trpi rečni saobraćaj u Vojvodini.
Kompanije iz Novog Sada bi, dopremanjem sirovina i robe vodenim putem mogle da ostvare višestruke uštede. Ovu mogućnost, međutim, trenutno gotovo da i ne koriste, tako da se Dunavom prevoze gotovo samo poljoprivredni proizvodi i mineralno đubrivo.
Naime, privredni subjekti u Novom Sadu su uglavnom male ekonomske moći, zbog čega se, i pored četvorostruke uštede, teško odlučuju na transport velikih količina robe rečnim putem.
