Prozvodi sve manji, cena sve veća
Potrošačima se sve češće nude proizvodi s manjom gramažom, a proizvođači računaju na njihove navike da kupuju proizvode ne proveravajući deklaraciju.
Problem je što potrošačima pakovanja deluju isto kao ranije.
Kesica supe više nije dovoljna da napuni četiri tanjira, a pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom nemaju pola kilograma.
Čokolada je sa uobičajenih 100 grama “oslabila” za 20 grama. Ni kilogram hleba nije toliko težak – odavno se prepolovio. Pakovanja su sve lakša, ali ne i jeftinija.
Potrošačima se sve češće nude proizvodi s gramažom manjom od one na koju smo već navikli. S druge strane, kod cena nije bilo promena. “Sečom” težine, proizvođači pokušavaju da zadrže kupce, jer i tako lakša pakovanja ne samo da liče, već imaju i iste cene kao i njihovi teži “originali”.
"To je klasičan marketinški potez i skriven način pljačkanja kupaca", smatra ekonomista Dragovan Milićević.
"Danas nemate nijednu čokoladu od 100 grama, a kako su krenuli, uskoro će pasti i na 30 grama. Ako su proizvođači manjim pakovanjima hteli da se približe kupcima, trebalo bi da ponude i manje cene", naglašava Milićević.
Čaša jogurta i pavlake nije teška 200 mililitara, već 180. Šunke i salame su najpre bile teške pola kilograma, ali su zatim “pale” na 400 grama. Sad “naoko” izgledaju isto, ali su lakše i za 50 grama. Ni kutija keksa ne teži više 300 grama već 240. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama prvo “pala” na 90, a vrlo brzo i na 75 grama.
Problem je, međutim, što lakši proizvodi izgledaju isto kao i oni uobičajene težine. Tako se kod čokolade tek po otvaranju ambalaže primeti da su kockice gotovo upola tanje. Cena odgovara težoj gramaži.
Kupci, kažu nadležni, nisu prevareni, jer je na omotu navedeno koliko grama proizvod ima. A proizvođači kažu da svaka grupa proizvoda ima svoju standardnu gramažu, ali da uslovi i način života potrošača diktiraju i veličinu pakovanja. Tako su napravili instant supu za jednu osobu.
"Proizvođači računaju na navike potrošača koji kupuju proizvode ne proveravajući deklaraciju", kažu u Udruženjima potrošača.
Ovde nema prekršaja, ali ovakvi marketinški trikovi bi mogli da se protumače kao obmana potrošača. Kada se proizvod upakuje u istu ambalažu, uz odštampanu manju gramažu, a prodaje se po istoj ceni, postavlja se pitanje da li može da se govori o poskupljenju? U tom slučaju jeste reč o skrivenom poskupljenju proizvoda. Na ovaj način zloupotrebljena je ideja da se pomogne socijalno ugroženim i osiromašenim građanima.
