Stežemo kaiš zbog familije

Kriza je odavno pogodila i srpsku dijasporu, koja i pored sve teže finansijske situacije i dalje pronalazi način da pomogne familiji u otadžbini.

KRAZA ISPRAZNILA NOVČANIKE: Sve manje novca za slanje u otadžbinu

Ipak, naši ljudi koji žive u inostranstvu složni su da je sve teže odvojiti novac za rodbinu u matici, ali i da će to raditi dok god to budu mogli.

Svetozar Radojčić iz Leodinga u Austriji kaže da je iz meseca u mesec sve manje u mogućnosti da izdvaja novac kako bi pomogao familiji.

- Jednostavno i mi koji živimo u inostranstvu smo već nekoliko godina pogođeni krizom i gotovo svakodnevnim poskupljenjima. Kućni budžeti su prepolovljeni. Ako se ovako nastavi sigurno će slanje novca rodbini u matici postati retkost. I mi koji tobože živimo u razvijenim zemljama smo u sve većim problemima, posebno ko ima kredit - objasnio je Radojčić.

Sličnog mišljenja je i Mirko Bigović iz Linca koji ističe da su poskupljena i nezaposlenost svakodnevna pojava u Austriji što se neminovno odražava na standard.

- Ko radi ima već godinama istu platu, a cene životnih namernica rastu. To je sve uslovilo ne samo da smo onemogućeni da finansijski pomognemo najmilije u matici nego i da sami izađemo na kraj sa računima. Ono što je najgore nema najave da će uskoro biti bolje - kaže Bigović.

Da ni van Srbije nije kao pre kaže i Milan Grujić iz Berlina.

- Momentalno ne pomažem redovno moje u Srbiji, jer je i ovde kriza, i oni imaju razumevanja za to. Za mlađu generaciju naših ljudi u Nemačkoj danas nisu isti uslovi kao što su imali gastarbajteri 70-ih, koji su dobro zarađivali i navikli svoju familiju da im redovno šalju novac. Osim toga, dešava se u Srbiji da dosta ljudi prihvata posao, nego da očekuje pomoć od rodbine iz inostranstva. Zašto bi neko ovde uskraćivao svojoj deci, a da mu tamo ni hvala ne kažu i da ga čak i ne pitaju kako ovde živi - pita Grujić.

I Francuskoj su problemi brojni, jer kriza nikako ne prolazi. Ipak, naši ljudi i dalje nesebično pomažu svoje u otadžbini. Tomica Milosavljević koji živi u Parizu kaže da redovno šalje novac  majci i ocu u Svilajnac.

- Ja to ne osećam kao teret, niti kao dužnost, već, uistinu, to činim sa zadovoljstvom i radošću. Njima bi život bez te pomoći bio mnogo teži. Jedinac sam, sin, i šta ima normalnije od toga da mislim na roditelje. U Parizu imam posao i hvala bogu "radi radnja". Siguran sam da mi se nikad neće desiti da zanemarim roditelje - rekao je za "Vesti" Milosavljević. 

Koliko pomoć najbližima u otadžbini može da utiže na život rasejanja možda najbolje govori studija Austrijske banke za razvoj, koja je pokazala da srpskoj dijaspori preti opasnost da zbog solidarnosti sa maticom upadne u klopku siromaštva.

Naime, migranti iz Austrije šalju svojim porodicama čak 780 miliona evra godišnje, dok je srpska dijaspora prva na listi sa zvanično poslatih 113 miliona evra. Odmah iza srpskog rasejanja nalaze se Turci, Poljaci i Česi sa po 70 miliona evra, ukazuje studija, dodajući da se veći deo novca ne upućuje preko banaka već drugim putevima.

Ono što je zabrinjavajuće, sve češći su slučajevi da migranti uzimaju i kredite u inostranstvu kako bi pomogli familiju u otadžbini. S druge strane i slanje novca kući zna da košta, pa tako mnoge finansijske institucije nude transfere - uz velike troškove.
Tako, na primer, za iznos od 100 evra može biti plaćena i taksa do 17,50 evra, što je relativno visok trošak za mali iznos. Zbog toga mnogo novca pre svega nose sa sobom u otadžbinu, ili autobusom šalju pare kući.