NBS: Nemačka marka još u opticaju
Nemačka marka nije zvanična valuta ove države više od decenije. Poznato je da se ona i danas u centralnoj banci Nemačke slobodno menja za evro, ali je manje poznato da zvanična lista Narodne banke Srbije pored nemačke marke, sadrži još 10 valuta koje se, zvanično, više ne koriste.
- Razlog za računanje i objavljivanje ovih kurseva je potreba vođenja knjigovodstvenih evidencija u bankama - pišu "Večernje novosti", pozivajući se na izvore u NBS-u.
Na zvaničnoj kursnoj listi ukupno je 28 stranih valuta. Od toga 17 valuta služi kao zvanično sredstvo plaćanja, a 11 valuta više ne, pošto pripadaju državama koje su prihvatile evro.
- Iako evrozona ima 17 zemalja članica, Narodna banka Srbije na svojoj kursnoj listi kotira samo kurseve dinara prema 11 valuta zemalja članica čije valute je kotirala i pre ulaska tih država u monetarnu uniju - objašnjavaju u NBS. - To su: austrijski šiling, belgijski franak, finska marka, francuski franak, nemačka marka, grčka drahma, irska funta, italijanska lira, portugalski eskudo, španska pezeta i luksemburški franak.
Ruska rubljaRuska rublja je uvedena na devizno tržište Srbije 20. oktobra ove godine i period od njenog uvođenja je kratak da bi se mogla dati ocena zainteresovanosti za trgovinu ovom valutom - navode u NBS. - Od ukupno 32 banke u Srbiji, 16 banaka na svojim kursnim listama za devize kotira rublju, a šest banaka kotira rublju na kursnim listama za efektivni strani novac. Menjači u Beogradu pak ističu da ima građana koji menjaju rusku rublju za dinare, dok tražnja za kupovinu ruske valute nije tako izražena. |
Nemačku marku i ostale bivše nacionalne valute zemalja članica evrozone moguće je zameniti za evro samo u matičnim centralnim bankama. Kod nas propisi dozvoljavaju da banke i ovlašćeni menjači otkupljuju i strani novac ovih 11 zemalja koje se kotiraju na zvaničnoj kursnoj listi, i to za - dinare. Ali ovakve transakcije davno nisu zabeležene.
Kada je reč o ukupnom prometu stranim novcem u Srbiji, za prvih deset meseci ove godine, banke su po osnovu menjačkih poslova ostvarile promet u iznosu od 1,3 milijarde evra. U istom periodu, otkupljujući i prodajući strani novac ovlašćenim menjačima, ostvarile su promet od 1,8 milijardi evra. Kada se ovo preračuna na mesečnom nivou, prosek bankarskog prometa stranim kešom iznosi 129,5 miliona evra, dok je prosečna mesečna vrednost u trgovini gotovinom u stranom novcu sa menjačima 179,9 miliona evra.
Evro je prednjači i u ovim poslovima, i kod prodaje i kod otkupa deviza od naših građana, ili od stranaca.
- Za prvih deset meseci 2012. godine u prometu sa našim državljanima učešće evra iznosi 80 odsto, a u prometu sa stranim čak 96,3 odsto - ističu u NBS. - U istom periodu, u ukupnom prometu devizama sa ovdašnjim građanima američki dolar učestvuje sa 18,1 odsto, dok se na ostale valute se odnosi 1,9 odsto. U ukupnom prometu sa strancima američki dolar i ostale valute učestvuju sa 3,7 odsto.
Menjači potvrđuju ovo pravilo.
- Najviše se menja evro, a potom američki dolar, pa švajcarac - ističu u beogradskim menjačnicama. - Od valuta iz regiona menjamo samo hrvatsku kunu i bosansku marku i za to imamo prilično interesovanja.
