Kriza, ali građani Srbije uštedeli osam milijardi evra

U besparici i besposlici teško živimo, čini nam se da jedva sastavljamo "kraj sa krajem", ali - ipak i štedimo. Kako i od čega - ekonomisti kažu da odgovor na ovo pitnje zaslužuje Nobelovu nagradu. Ali bankari su jasni - građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra, tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u domaćoj valuti, pišu Večernje novosti.

Nema se, ali Srbi ipak štede: Građani u bankama drže neverovatnih osam milijardi evra

 

Ovaj podatak upoređen sa prošlim oktobrom ukazuje i da - štednja blago raste! A kako - nejasno je i većini građana.

Sa prosečnim primanjima domaćinstva, koja iznose 50.061 dinar, a statistika kaže da su ona lane bila za dve-tri hiljade veća, teško se nešto može „skloniti sa strane“. Jer, od ukupnih priliva u kućni budžet, čak 47.186 dinara potroši se za najosnovnije potrebe.

Zato i ne čudi što, u strukturi štednje, preovlađuju iznosi do 500 evra, kojih je na oko 80 odsto štednih računa. Zajedno sa nešto većim depozitima, do 3.000 evra, ovakvi ulozi čine više od 90 odsto ukupne štednje u srpskim bankama.

Prva nedelja novembra već tradicionalno se obeležava kao „nedelja štednje“, a banke su već uveliko krenule u aktivniju promociju kamata koje plaćaju na uloge. Iako bankari i sada očekuju nešto veći priliv deviza na štedne račune, moguće je da ih stvarnost demantuje.

"Društvo u kojem dve trećine radno sposobnog stanovništva zarađuje ispod republičkog proseka oko 250 evra mesečno ne može svakako da govori o štednji", kaže za Večernje novosti Dragovan Milićević, ekonomista.

"Prosek plate od 40.000 dinara i troškovi života prosečnog domaćinstva koji realno iznose oko 130.000 dinara ne mogu ostavljati prostora ni za kakvu štednju".

Milićević naglašava da se, nažalost, današnji građani bore za golu egzistenciju i da je prosek štednje od 500 evra takođe neverovatan i prosto nedostižan za sadašnje uslove.

"To je, imajući u vidu troškove života, više od realnosti. Imućniji stanovnici svoje pare drže na daljim destinacijama, a samo delić svog kapitala drže u ovdašnjim bankama".

Statistika, inače, našu kupovnu moć meri prema porodici, koja ima jednog zaposlenog, jednog penzionera i jednog izdržavanog člana. Pre samo desetak godina u krugu porodice bilo je četiri člana - dvoje zaposlenih i dvoje dece.

I poslednji podaci potvrđuju da se prosečna porodica u Srbiji sve više oslanja na primanja najstarijih članova, jer su zarade zaposlenih sve manje i neredovnije. Ček iz PIO fonda krajem prošle godine punio je 35 odsto kućnog budžeta, a već je u drugom kvartalu udeo penzije porastao na 38,2 odsto. U porodičnu kasu i dalje najviše stiže od zarade - 44,2 odsto. Ipak, zastrašuje podatak da se učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog gotovo izjednačuje.

Anketa o potrošnji među 1.145 domaćinstva, koju radi Republički zavoda za statistiku, pokazuje da prosečno porodicama od plate i penzije mesečno stigne 39.000 dinara.

Zarada je 21.000, a najstariji član „privredi“ 18.000 dinara. Oko 11.000 dinara domaćinstva dobiju iz raznoraznih „fondova“ - od socijalnog osiguranja, poljoprivrede, ili „crkavice“ koja se zaradi sa strane.

Pa, kada se sve ovo sagleda iznenadimo se da dajemo i bankarima i to u devizama. Jer, naravno u Srbiji i dalje svi najviše veruju (inače uzdrmanom) evru, nasledniku nemačke marke.

"U valutnoj strukturi devizne štednje 93,3 odsto je u evropskoj valuti, svega 3,2 odsto u američkim dolarima, nešto manje, 2,7 odsto u švajcarskim francima, dok preostalih 0,7 odsto čine ostale valute", ističu u Narodnoj banci Srbije.

Kada je reč o roku na koji građani bankama poveravaju svoj novac, situacija je nepromenjena u odnosu na prethodne godine.

"U ročnoj strukturi devizne štednje najviše je zastupljena oročena štednja od šest meseci do godinu dana, sa 32 odsto, sledi štednja preko godinu dana sa 26 odsto", dodaju u NBS. "Najmanje učešće beleži štednja do tri meseca, sa svega sedam odsto u ukupnoj deviznoj štednji".