Država bacila 600 miliona €
Zahvaljujući skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, kao i izlaganju ministra finansija Mlađana Dinkića, Politika saznaje da je država na spasavanje svojih posrnulih banaka potrošila ni manje ni više 600 miliona evra. Čije su to pare? Poreskih obveznika, podrazumeva se. Ministar finansija je, štaviše, bio izričit da su te pare potrošene "ni za šta". Drugim rečima, pare su potrošene, a problemi nisu rešeni.
Otkud sad ova nova, pozamašna cifra o parama potrošenim na saniranje gubitaka u državnom bankarskom sektoru?
Upućeni kažu da tu valja sabrati sve što je država do sada dala na spasavanje loših banaka kroz dokapitalizaciju, ali i ono što će da plati za rešavanje problema stare i Nove Agrobanke i njenog prelaska u Poštansku štedionicu. I sam Dinkić je naveo da se u vladi piše ugovor o prenosu 250 osiguranih i 150 miliona evra neosiguranih depozita iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu. Razliku između ovih 400 i pomenutih 600 miliona evra valja tražiti u svim dosadašnjim dokapitalizacijama Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koje, uprkos, finansijskim injekcijama, nanovo posluju sa gubitkom.
S obzirom na to da se projekat stvaranja Nove Agrobanke nije pokazao uspešnim, jer ona pravi dva miliona evra gubitka mesečno, jasno je da tu ne postoji živi novac koji može biti prenet u Poštansku štedionicu, a koji bi koliko sutra mogao biti isplaćen štedišama Agrobanke. To je, uostalom, potvrdila i Agencija za osiguranje depozita svojim saopštenjem da će biti potrebno 250 miliona evra za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, a sve radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Taj novac obezbediće upravo Agencija za osiguranje depozita. Ostatak od 150 miliona evra, sva je prilika, biće pokriven emisijom državnih obveznica za formiranje Nove Agrobanke, ali i time što Poštanska štedionica dobija mrežu od 60 filijala stare Agrobanke.
Otkud Agenciji za osiguranje depozita čak 250 miliona evra da pokrije osigurane depozite Agrobanke? Upućeni kažu da je reč o novcu koji se prikupio tako što banke plaćaju premiju od 0,4 odsto na štedne uloge i deo depozita privrede. Znači, opet ga je obezbedio neko drugi. Sva je prilika da će se pokrivanjem pomenutog gubitka iscrpsti taj fond novca. Uostalom, agencija može banci preuzimaocu pružiti bespovratnu finansijsku podršku, a Republika Srbija će, ako se za to ukaže potreba, Agenciji nadoknaditi taj novac, piše u zakonu.
Interesantno je da gubici koji su napravljeni u delu banaka koje su u državnom vlasništvu i pare koje ponovo moraju da se obezbede iz budžeta za njihovo preživljavanje nisu bili dovoljan argument za vojvođansku vladu koja je tražila novih 150 miliona evra za novu dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine i to bez ikakvih garancija da za godinu dana ili dve ne zatraži ponovo iste ili slične pare. Zato, ako ima ičeg pozitivnog u novom zakonu o problematičnim državnim bankama to je što se stavlja tačka na njihovu dokapitalizaciju i beskrajno upumpavanje novca. Problem se ne rešava time što se te banke pripajaju nekoj drugoj, zdravoj banci, a opet državnoj. Vreo kesten prebacujemo iz jednog u drugi džep, a peku podjednako gde god ih ćušnuli.
Nenad Gujaničić, iz Sinteza invest grupe, kaže da za sve ovo što nam se dešava sa ovim bankama nema boljeg argumenta od problema da državi uopšte nije mesto u vlasničkoj strukturi ovih finansijskih institucija.
– Kakve koristi poreski obveznici imaju od postojanja državnih banaka? Niti povoljnije kredite, niti bolje kamate na depozite... Štaviše, često privatne banke nude bolje uslove kako za građane, tako i za privredu. Od državnih banaka jedinu korist imaju interesne grupe bilo da su zaposleni primljeni preko partijske linije ili pak korisnici kredita koji ih nikada ne bi dobili kod banaka koje uredno posluju na tržištu. Nažalost, tu nije kraj priče. Ove banke veoma često rizik u poslovanju percipiraju arbitrarno, odobravajući zajmove mimo tržišnih principa, a svedoci smo gde njihovo poslovanje na ovaj način vodi. Dakle, sasvim je dovoljno na tržištu da postoji jedna domaća banka, NBS, koja će nadzirati i regulisati tržište, dok bi najbolje bilo da se preduzetništvom (bankarstvom) bave predstavnici privatnog kapitala koji će snositi rizik za donete odluke – kaže Gujaničić.
