Za i protiv "budžetskog cara" Unije
Lideri EU su se prvog dana samita u Briselu sporili oko toga koliko moći da prenesu na centralne vlasti, a cilj im je da se osigura da se ne ponovi dužnička kriza koja potresa Evropu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušava da progura predlog da evropski komesar za monetarna pitanja bude zadužen i za budžetska pravila EU, uključujući i ovlašćenje da odbije predložene planove rashoda i poreza zemalja-članica, i vrati ih na doradu.
Nemačka se nada da bi tzv. "budžetski car" pomogao Evropi da ne ponavlja greške, tako što bi sprečavao vlade da prekomerno troše, te im ne bi bili potrebni skupi paketi pomoći, navodi agencija AP.
Francuska i druge zemlje, međutim nisu "oduševljene" da kontrolu nad svojim finansijama povere briselskim zvaničnicima koji neće biti birani.
Predsednik Francuske Fransoa Oland jednostavno je danas "zbrisao" nemački predlog rečima da to nije tema samita.
"Jedina odluka koju treba da donesemo, da potvrdimo, je stvaranje bankarske unije do kraja godine. Prvi korak je bankarsko nadzorno telo", rekao je Oland.
Evropski lideri su na junskom samitu zaključili da će - kada bude osnovano odgovarajuće nadzorno telo - finansijske institucije koje imaju problema, moći direktno da uzmu pomoć iz evropskih fondova. To će, kako ocenjuje AP, biti veliko olakšanje za zemlje poput Španije kojoj zbog pomoći bankama, preti prezaduženost.
Posle gotovo jednoglasnog junskog dogovora o nadzornom telu za banke, neke evropske vlade, među kojima Nemačke, Holandije i Finske, pokušale su da stanu na put donošenju odluke o dubljem povezivanju - o bankarskoj uniji.
AP navodi da bi zato na samitu koji se danas i sutra održava u Briselu moglo biti doneto malo konkretnih odluka.
Merkel je danas ponovo insitirala da "kvalitet mora da dođe pre brzine" uspostavljanja bankarskog nadzornog tela.
"Ima mnogo veoma komplikovanih pravnih pitanja, i ja ne otežavam stvar više nego što ona stvarno jeste teška", rekla je Merkel.
S druge strane, predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo kritikovao je pred početak samita sporost u donošenju odluka.
"Ne postoji svuda u Evropi isti osećaj za hitnost", rekao je Barozo. Na samitu će najverovatnije biti reči i o Španiji i tome da li će ona zatražiti zajam, ali i o Grčkoj gde je danas održan generalni štarjk, uz silovite demonstracije, zbog novih mera štednje za još dve godine, na zahtev stranih poverilaca grčke države.
AP ocenjuje da će dugoročni predlozi za dovođenje EU u red biti ključna tema debate u Briselu.
To će uključivati stvaranje evropskog budžeta koji bi mogao da se koristi za pomoć zemljama koje prolaze kroz duboku recesiju - sada su to Španija i Grčka, dodaje agencija.
