Preživljavanje: Saveti za uštedu
Šetnja od radnje do radnje u potrazi za sniženjima. Više "tabananja“, a u prevoz samo kad se mora. Jesti kod kuće. Na trpezi više testa i kuvanog. Modu pratiti isključivo prema svom ormanu. Setiti se rođaka sa sela, račune ne gomilati, ali plaćati po prioritetu. Ovo su samo neki od saveta domaćica u Srbiji, koje iz dana u dan pokušavaju da pronađu recept za opstanak.
Svakog meseca troškovi života sve više prevazilaze "zakovane" plate i penzije. Četvrta godine besparice većinu je odvikla od svakog luksuza i usadila nove navike. Kada je kriza počinjala niko nije ni pomišljao da ćemo morati da štedimo i na hrani, a evo već uveliko merimo svaki zalogaj.
Tanjir
Iskusne domaćice kažu da jednostavnog recepta nema i da rešenja pronalaze "u hodu“. Ali svaku kupovinu "mere“ ne tri, nego i pet puta.
"Niko iz moje porodice ne jede van kuće", kaže Živana M. iz Beograda. "Muž radi od šest ujutru, ali i u četiri doručkuje kod kuće. To je jeftinije nego da kupuje u pekari. Od sume koju bi potrošio za dva parčeta pite ja skoro napravim gibanicu za celu porodicu.
Pre nego što kupi bilo koji artikal, Živana obiđe sve radnje u blizini. Traži sniženja i kupuje samo najjeftinije.
"To se ne slaže sa onom izrekom da nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari, ali sa svojim primanjima ja o kvalitetu odavno ne mogu da mislim", kaže Živana. "Rešenje je i kuvati što više. Što više sezonskog povrća. Isplati se i jesti dosta testenine i mesiti pite i pogače. Od pola pileta može se napraviti i više jela. Najpre supa, a onda pilav ili paprikaš. I ne kupovati neplanski, šta dođe pod ruku. Tako se najlakše potroši više nego što budžet dozvoljava".
Akcije
Slične su preporuke i Beograđanke Dragane J. Ona sa sinom preživaljava uz stambeni kredit i prosečnu platu. Kupuje, kaže, uglavnom na pijaci, bira jeftinije robne marke, ali ne poštuje uvek plan nabavke.
"Ako naiđem na značajno sniženje obavezno kupim veće količine", kaže Dragana. "Ako je sok od paradajza po 80 umesto 120 dinara, kupim odmah deset litara. Imam cele zime. Isto važi i za prašak za veš, kafu, deterdžent. Sve što može da stoji, a znam da ću potrošiti. Biram trgovinske robne marke. One su nekad i 50 odsto jeftinije od poznatih brendova. Valja otići u nabavku u hipermarket, jer su cene, ipak, povoljnije".
"Posebno ko živi u blizini, pa ne troši benzin. Priznajem, obiđem više radnji i idem u drugi kraj grada na pijacu zbog povoljnijih cena. Nikada ne puštam mnogo čekova na poček, jer kada stignu na naplatu zaboravim šta sam pre nekoliko meseci plaćala. To pravilo prekršim kada su slave ili rođendani. Za takve prilike teško je prikupiti dovoljno novca, pa troškove odlažem na rate".
Iskusne domaćice ne propšuštaju pravljenje zimnice. Ma koliko truda koštalo, napuniće ostave teglama ajvara, turšijom, kiselim kupusom. Tokom zime imaju obezbeđene salate, ali i ručak. Uz malo mesa, sa kupusom imaju gotov obrok.
Stariji sugrađani odavno znaju da pekare u poslepodnevnim časovima nude jeftiniji hleb. Uštedi se 50 odsto. Možda nije vruć, ali se isplati.
Saveti kako da uštedite električnu energijuUobičajeni saveti stručnjaka za uštedu električne energije zvuče ovako: * Ne dozvolite da toplota pobegne iz sobe! Kad je hladno, držite vrata i prozore što duže zatvorenim. Proverite da li vrata i prozori dovoljno zaptivaju; izolacione trake su jedno od rešenja za očuvanje toplote, koje je jeftino u odnosu na dobitak. * Pre spavanja smanjite temperaturu u termostatu. Zdravije je, a i uštedećete. * Bojler u kupatilu podesite na temperaturu između 50 i 55 stepeni. * Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom. Za tuširanje treba mnogo manje tople vode. * Kuvajte u poklopljenim posudama. * Frižider najefikasnije radi ako je temperatura podešena između 3 i 5 stepeni Celzijusa, a frizer na 0. Neka vrata frižidera što kraće budu otvorena. |
Zalihe
Garderobu kupovati van sezone i to na poslednjim rasprodajama. Ali, za to treba biti dalekovid i na vreme, kad ističe sezona, kupovati za sledeću.
"Jedino tako mogu sebi da priuštim neku kvalitetniju stvar", kaže Marina Đ. "Ali, to važi za mene. Deci teško mogu tako da kupujem, oni rastu. Ne mogu da predvidim koji će broj cipela nositi sledeće zime. Zato preuzimam od rođaka i prijateljica čija su deca izrasla. Kupujemo i kod Kineza, mada je to često bačena para. Sve što mogu da iskoristim od stare garderobe prepravljam, farbam, krpim.
Umerena vožnja
Udruženja potrošača su se privikla kriznim vremenima, pa odavno savetuju građane kako da uštede. Prenose, između ostalog, i trikove kako sačuvati benzin.
"Vozite umerenom brzinom, najviše 80 kilometara na sat, umesto 100", poručuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. "Izbegavajte nagla ubrzanja i kočenja, kad god je to moguće. Jednom kad uspostavite brzinu na auto-putu, trudite se da je i održavate. Nemojte koristiti „premium“ gorivo. Ukoliko vaš automobil zahteva obično gorivo, nemojte kupovati „premium“ sa lažnim uverenjem da će vaš motor bolje raditi. Jedina razlika koju ćete osetiti je pri plaćanju računa na pumpi".
Struja
Noćna tarifa odavno je omiljena u srpskim domaćinstvima. Tada se uključuju veš mašine, pale bojleri i kuva ručak za naredni dan.
"Beli veš, onaj koji se iskuvava, nikada ne perem danju", kaže Aleksandra B. "Sa dvoje dece uvek je veša mnogo. Programe koji traju dugo i troše više struje uključujem posle ponoći. Samo tada mi radi bojler. To što se zagreje noću sasvim je dovoljno da imamo tople vode tokom dana".
Računi
Znaju da odlaganjem plaćanja računa za komunalije, telefon - fiksni i mobilni, internet i kablovsku ne mogu da uštede, ali brojne porodice je besparica na to jednostavno naterala.
Gomilanje zaostalih, a neplaćenih računa samo može da dovede do „kolapsa“ kućnog budžeta, ali odlaganje do prvih primanja je veoma često u mnogim domaćinstvima. Razdvaja se koji računi moraju odmah da se plate, a koji mogu i da pričekaju.
Stariji sugrađani, koji, inače, najredovnije podmiriju svoje obaveze, plaćaju račune pre roka. Kažu, na svakom isečku može da se uštedi - pet do 10 odsto.