Trgovci preko noći podigli cene
Prvi dan oktobra doneo je veliki talas poskupljenja u otadžbini. Cene grejanja i gradskog prevoza u Beogradu od juče su veće za 18,5, odnosno 20 procenata, zbog povećanja cena energenata. Tako će građani čija je prosečna plata oko 360 evra, samo za grejanje stana od 60 kvadrata u prestonici plaćati 7.396 dinara (64,29 evra).
Pored grejanja i prevoza, juče je poskupela i hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu i naftni derivati, a cene su podignute bukvalno preko noći. Mleko i mlečni proizvodi poskupeli su između dva i četiri odsto, sveže meso tri odsto i više, mesne prerađevine i šećer pet odsto, a ulje između devet i 16 odsto. Sve je to poskupelo zbog povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto.
Cigarete su dobile nove cene zbog povećanja akciza pa su skuplje u proseku za 20 dinara (0,17 evrocenti) po paklici. Poskupela su bezalkoholna pića 4,5 odsto, kao i kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.
Predstavnici naftnih kompanija najavili su povećanje maloprodajnih cena naftnih derivata na tržištu u Srbiji, a obični benzin poskupeo je na 162,70 dinara, odnosno (1,42 evra) po litru.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji za troškove ishrane i komunalija trenutno izdvaja više od 60 odsto mesečnih primanja, a do kraja godine zbog stalnih poskupljenja za hranu će građani u otadžbini izdavajati i celih 80 odsto od skromnog budžeta.
- U kojoj će meri povećanje gornje stope PDV-a i akciza uticati na cene, zavisi pre svega od odluke proizvođača da li treba da teret poskupljenja prebace na potrošače - izjavila je Milica Bisić, savetnik za poreski sistem u Ministarstvu finansija i privrede.
- Sve zavisi od konkurencije među proizvođačima, ali i od njihove procene toga kolika su raspoloživa sredstva domaćinstava. Neki će verovatno povećanje u potpunosti prebaciti na kupce, ali neki neće - smatra Bisićeva.
Vladana Hamović, ekonomista smatra da će povećanje PDV -a i cena životnim namirnica srozati ionako nizak standard građana u otadžbini.
- Teško je govoriti o standardu kada veliki broj građana nema ni za osnovne životne namirnice. U Srbiji se sve odavno svelo na preživljavanje, narod razmišlja kako da preživi od prvog do prvog. Ljudi jedu sve manje mesa, a više hleba i jeftinih vrsta parizera. O nekakvim potrebama poput izlazaka i posećivanja kulturnih dešavanja nema ni govora - kaže dr Hamović.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se u Srbiji više od 60 odsto zarade troši na hranu, što je tri puta više nego u zemljama EU.
- Sramota je što u Srbiji koja može da proizvodi mnogo hrane, postoje kazani i narodne kuhinje. Sramota je da neko u Srbiji prima socijalnu pomoć, a mnogo je onih koji primaju mesečno i to po 1.000 dinara (8,69 evra). Sramota je napisati da ljudi mesečno na ime socijale dobijaju nešto više od osam evra mesečno, a kamoli odobriti ljudima takvu socijalnu pomoć. Sramota je što stalno hrana dobija višu cenu, a plate su realno sve manje - kaže Papović.
Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije Vera Vida je izračunala da je realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara (956 evra), dok je prosečna plata oko 360 evra. Na jugu Srbije građani su srećni ako mesečno u koverti prime i dvestotinak evra. Kupovna moć je za 30 odsto manja nego lane, pa će svakodnevna poskupljenje hrane potrošače dovesti na rub egzistencije.
- Poskupljenje hrane dodatno će smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada biraju šta im je više neophodno, a šta manje - rekla je Vida.
Nove cene bez pokrića
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je ranije da povećanje PDV-a od dva odsto ne bi smelo da utiče na cenu hrane, kao i da poskupljenje osnovnih namirnica nije opravdano. Krkobabić smatra da je potpuno neopravdano poskupljenje zejtina, šećera, brašna ili hleba, kada te namirnice imamo u Robnim rezervama. On očekuje i da inspekcije spreče prodaju namirnica na crno.
|
