Devet godina vraća kredit, a dug dupliran
Rasim Šabović pre devet godina uzeo je od Privredne banke Beograd dinarski stambeni kredit od 1,33 miliona dinara. Iako ga redovno otplaćuje, glavnica mi je sada duplo veća, kao da nikada nijednu ratu nije platio. Banka tvrdi da je sve po ugovoru i zakonu.
Šabović je u ovu apsurdu situaciju došao bukvalno onog trenutka kada je potpisao ugovor sa bankom, jer osim što mu je u ugovoru stajalo da kredit otplaćuje po fiksnoj kamatnoj stopi od oko 12,75 odsto, stajala je i odredba da banka u okviru promene ugovornih uslova može da primenjuje i poslovnu politiku i revalorizaciju (usklađivanje) glavnice. Naime, banka mu je glavnicu usklađivala u skladu sa inflacijom, koja je svih ovih godina bila i ostala jedan od najvećih problema domaće ekonomije.
"Pre godinu dana, kada je banka radila presek stanja, dug je iznosio 2,2 miliona dinara, što je iznos koji je skoro duplo veći od iznosa kredita, iako sam ga uveliko otplaćivao, a rate su bile od 14.600 do 26.000 dinara", priča Šabović.
Uprkos tome što kredit nije ni na polovini roka vraćanja, nije jasno kada će uopšte ovaj klijent Privredne banke početi da vraća glavnicu. Prema grubim proračunima, do kraja otplate kredita, u narednih 11 godina, odnosno u 132 rate platiće još 3,4 miliona dinara. To znači da će za dve decenije platiti više od pet puta iznos glavnice.
"Ako se računa u evrima, kredit sam pre devet godina uzeo u iznosu od 20.000 evra, a do danas sam platio 25.000 evra", ukazuje Šabović.
Srećom po njega, ali i po druge klijente banaka, donet je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kojem mu je rata sada do kraja perioda otplate fiksirana. Međutim, ispada da je sada njegov dug zbog revalorizacije glavnice - dupliran!
"Jasno je da je banka napravila obračun po kojem je ostatak glavnice duga revalorizovan uvećanjem za mesečnu stopu rasta cena na malo. Međutim, isto tako je jasno da je klijent u ovom ugovoru trpeo dvostruku štetu pošto je plaćao kamatu, u koju je banka morala da uračuna sve rizike, kao i revalorizaciju", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenat "Efektiva".
On kaže da je faktički klijenta usvajanje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga spaslo činjenice da bi do kraja otplate glavnica kredita bila uvećana na ko zna koji iznos.
Šabović je pokušao da sa bankom nađe zajedničko rešenje o izmirenju svog duga, ali do medijacije nije došlo jer banka, kako kaže, nije prihvatila razgovor o tome. Zato razmišlja da zaštitu svojih prava potraži na sudu, poučen sudskom praksom odranije, koja kaže da banka ne može kumulativno da koristi dve ili više zaštitnih klauzula za očuvanje vrednosti kapitala.
