Srbija, rekorder po cenama u Evropi
Cene u Srbiji ne miruju, a inflacija će, prema proceni Narodne banke, u ovoj godini sigurno premašiti 10 odsto, što nas stavlja u sam vrh evropskih zemalja po visini ove stope.
Da ćemo 2012. završiti sa dvocifrenom inflacijom, bilo je jasno već u avgustu, kada je zabeležena značajno veća stopa od uobičajene za ovaj mesec. A sve zbog poskupljenja mesa, cigareta, ali i, što je za avgust neuobičajeno, rasta cena voća i povrća. I tu se poskupljenja ne zaustavljaju. Uz sve to, očekuje nas i porast poreza na potrošnju - veća stopa PDV, što će imati dodatni udar na cene u trgovinama.
Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ne postoji pretnja od drastičnih udara inflacije.
- Naravno uvek može da se desi ono čemu se najmanje nadamo. Ali smatram da je veoma mala verovatnoća da se inflacija zahukta do nivoa koji je zabeležen u 1993. i 1989. godini i da “upadnemo” u hiperinflaciju - ističe za “Novosti” profesor Madžar.
Svoj stav objašnjava činjenicom da će pojedine promene imati jednokratan udar na cene, poput porasta PDV sa 18 na 20 odsto.
- Isto to bi se moglo reći i za uticaj cena uvoznih sirovina, materijala i gotovih proizvoda - dodaje Madžar. - I tu će promene cena u dolarima i evrima biti jednokratne.
Opasnost - kurs dinara
Ono gde leži opasnost za našu inflaciju jeste - kurs dinara.
- Slabljenje dinara bi moglo da bude dugotrajan izvor inflatornih pritisaka - navodi naš sagovornik. - Celu deceniju smo imali jaku valutu i slabu privredu. Sada se dinar vraća “na svoje mesto” i to može da bude ponajveći rizik kada je inflacija u pitanju.
Drugi bolje startovaliZemlje EU su u globalnu recesiju 2008. godine ušle kao ekonomije sa visokim nivoom privredne aktivnosti. To je razlog što je inflacija u EU na nivou od 2,7 odsto. - Mi smo u tu recesiju ušli sa nedovoljnim nivoom privredne aktivnosti - ističe Dragan Đuričin. - Prema tome, ako u EU potrošnja pada, zalihe roba i količine proizvodnje koje održavaju prelomnu tačku rentabiliteta proizvođača, su na takvom nivou, da nema neravnoteže između ponude i tražnje u korist u tražnje. Kod nas, zbog niskog nivoa proizvodnje, ta neravnoteža je prisutna. |
Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da opšti trend rasta cena energenata i hrane utiče na rast inflacije u Srbiji jer smo uvoznik i jednog i drugog.
- Mi imamo problem nedovoljne proizvodnje i pritisak uvoznih proizvoda koji su u kalkulacijama vezani za evro, a dinar slabi što vrši pritisak na inflaciju - objašnjava Đuričin.
- Nekoliko faktora utiče na inflaciju i to se neće moći, jednom merom, otkloniti. Jedino, dugoročno održivo rešenje jeste rast ekonomskih aktivnosti i proizvodnje.
On ističe da Srbija treba da drži stopu inflacije ispod 10 odsto, ali je glavno rešenje tog problema “leži” u povećanju proizvodnje i izvoza.
Problem srpske ekonomije je nizak nivo proizvodnje i neravnoteža između ponude i tražnje, koja stvara pritisak na cene, čak i u smanjenoj potrošnji. Prema rečima Đuričina, rešenje naših problema jeste da se inflacija kontroliše koliko god je moguće, ali da se podiže i ekonomska aktivnost kroz investicije pa će i inflatorni pritisci bitno manji.
Neće valjda dvaput
Nezapamćena suša prepolovila je rod, poskupljuje stočna hrana, što posledično diže cenu “žive vage” tovljenika. Meso u trgovinama je značajno poskupelo, a cene nastavljaju da rastu. Mlečni proizvodi kreću istim putem.
- Udar na cene hrane biće još veći i teško će se podnositi. Ali to će opet biti jednokratan porast cena. Kada nešto sa 100 dinara poskupi na, recimo, 125 dinara, neće nastaviti da raste i u budućnosti, tako da neće biti trajnijih efekata od tog porasta. Pa neće nas valjda, posle jedne nerodne i sušne godine, pogoditi još jedna ista takva - zaključuje Madžar.
