Milijarde u pepelu
Toplotni udar koji je ove godine žestoko pogodio Srbiju prepolovio je biljnu proizvodnju i prema proceni Vojislava Stankovića, stručnjaka Privredne komore Srbije naneo štetu od 2,1 milijarde dolara (1,66 milijardi evra). Ovako vrelo leto ne pamti se od daleke 1964. godine, a stručnjaci kažu da je samo u poslednjoj deceniji suša spržila deset milijardi dolara (7,9 milijardi evra).
Istovremeno Srbijom su besneli požari, a šteta od vatrene stihije procenjena je na oko 30 miliona evra, a zbog žege, malih akumulacija i nedovoljnog broja hidrocentrala žiteljima Srbije preti i mrak. Ukoliko Srbija ne počne da gradi nove hidrocentrale, godišnje će za uvoz struje davati 300 miliona evra.
Šteta umesto investicijeDa tuga bude veća dve milijarde dolara koje je obrala suša bile su dovoljne da Srbija poveća površine pod navodnjavanjem na dva miliona hektara, što je polovina ukupnog obradivog zemljišta Srbije. |
Trgovci najavljuju da će pre početka jeseni poskupeti brašno, ulje, šećer, a meso je već dobilo višu cenu. Tako je Srbija zemlja plodnih njiva i oranica prinuđena da strahuje hoće li biti dovoljno hrane, a stručnjaci poručuju da se moramo osloniti na lanjske zalihe.
Najgori i u regionuPoljoprivredni ekspert Miladin Ševarlić tvrdi da je problem u tome što dvadesetak godina niko nije ulagao u navodnjavanje: |
Ove godine najviše je stradao kukuruz, što će automatski izazvati rast cene stočne hrane, a kako stočari predviđaju veliki broj seljaka neće moći da prehranjuje svinje, tako da će doći do pokolja i uništenja stočnog fonda.
Peta suša za deset godina
Poljoprivredni stručnjak Zaharije Trnavčević smatra da je ovo peta veća suša u poslednjih deset godina u Srbiji i da je naša zemlja u poslednjoj deceniji izgubila čitavih deset milijardi dolara.
- Imamo Dunav i Savu, ali džaba kad ih ne koristimo. Sva voda ode u more, umesto da navodnjavamo naše njive i oranice. Imali bismo dve setve u toku godine, a u povrtlarskim kulturama čak tri roda godišnje. Mi se suše setimo samo kada je letina već spržena, a seljaci i dan-danas gledaju u nebo i čekaju kišu - smatra Trnavčević.
Hrana je svuda u svetu već odavno strateški proizvod, a cene će samo rasti. Nažalost, to u Srbiji niko ne shvata, pa se zato ni ne ulaže u poljoprivredu.
- Poljoprivreda u budžetu Srbije učestvuje sa samo 2,5 odsto što je neozbiljno. Ukoliko država zadrži ovako negativan stav prema poljoprivredi, onda ne treba da očekuje devize od izvoza poljoprivrednih proizvoda - navodi naš sagovornik.
Osim suše, Srbijom su ovog leta besneli i požari, a prema rečima Predraga Aleksića, direktora sektora za šumarstvo i životnu sredinu u Srbijašumama samo na njihovim gazdinstvima izbilo je 110 požara. Koliko ih je bilo u privatnim i napuštenim šumama niko ne zna, ali je prema procenama vatrena stihija u Srbiji u poslednjoj deceniji spržila 300 miliona evra.
Ovogodišnja šteta prema procenama policije zasad iznosi oko 30 miliona evra.
- Koliko tačno šume izgori teško je reći, a godišnje se u našoj zemlji pošumi 4.500 hektara zemljišta ili oko osam miliona šumskih sadnica. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Od ukupne teritorije 29,1 odsto je prekriven šumama, a ukupna površina šuma je 2,25 miliona hektara - kaže za "Vesti" Aleksić.
Samo u poslednjoj deceniji zabeleženo je 890 požara na površini od 16.500 hektara i pričinjena je šteta od 300 miliona evra - priča Aleksić.
Pored ogromnih ekonomskih gubitaka nenadoknadiva je šteta i u ekosistemu. Požari uništavaju veliki deo flore i faune, što ima ozbiljne posledice na čitav ekosistem i mikroklimu područja u kojem je do požara došlo. Takođe, na predelima ogoljenim požarom neretko dolazi do erozije i klizišta.
Godina štete od suše
|
Moguće i restrikcije struje
Suša, mršavi dotoci vode i poluprazne akumulacije hidroelektrana u regionu, pa i u Srbiji, najavljuju i manjak proizvodnje struje u hidrocentralama. Zbog suše proizvodnja je smanjena za 20 odsto, ali zasad EPS uspeva da podmiri domaće potrebe. Isti problem muči i Rumuniju, Bugarsku, Republiku Srpsku.
Od Šumadije ostalo samo imeJedno od najznačajnijih prirodnih bogatstava Srbije jesu šume koje su zarasle u šikare i panjeve. Srbija je u 19. veku bila poznata po tom bogatstvu, tako da se centralni deo naše zemlje i zove Šumadija. Danas se ona diči samo imenom, ali ne i dobrim šumama. |
Prema procenama stručnjaka i relevantnih analitičara, Balkan bi se krajem ove i početkom iduće godine ozbiljno mogao suočiti i s manjkom električne energije, a, po nekima, čak i mrakom.
Manjak struje mogao bi se uveliko odraziti i na cene tog energenta na celom prostoru Balkana što bi na kraju platili građani.
- Tokom jula i avgusta cene struje na berzama skočile su za 20 posto. Ukoliko se nastavi suša u Srbiji bićemo prinuđeni da uvozimo struju, a takođe možemo očekivati i poskupljenja - kaže Sijka Pištolova, energetski stručnjak.
U Srbiji radi 16 hidroelektrana, a samo na interventni uvoz struje u februaru potrošeno je 120 miliona evra.
Struja se uvozi godinama i to najčešće zimi zbog prevelike potrošnje ili pak leti u vreme velikih suša, ali i zbog nedostatka novih hidroelektrana.
- Najčešće struju uvozimo iz Republike Srpske i Bugarske, a koliko smo do sada uvezli niko živ ne zna. Takođe, dozvoljeno je da se po Srbiji izgradi nekoliko malih hidroelektrana iz kojih će se izvoziti struja za Italiju. Nejasno je kome je palo na pamet da to dozvoli - pita se Pištolova.
Skupo sađenjePošumljavanje požarišta za šume u državnoj svojini je obavezno prema Zakonu o šumama. Cena pošumljavanja iznosi oko 2.000 evra po hektaru plus troškovi čišćenja terena od izgorelih stabala. Za jedan hektar neophodno je od 2.000 do 2.500 sadnica. |
Ako narednih godina Srbija ne izgradi nijednu novu hidroelektranu, država može da dođe u situaciju da godišnje uvozi oko 10 odsto ukupnih potreba za strujom, što će koštati preko 300 miliona evra.
