Banke zarađuju duplo na kreditima
Građani u ovom trenutku kod banaka jedino mogu da se zaduže u dinarima, ali su kamate i dalje paprene i u proseku iznose od 20 do 24 odsto godišnje. Ima banaka koje nude za nekoliko procenata niže cene, ali su to uglavnom one manje, koje žele da pridobiju nove klijente.
Kako je zbog krize sve teže se otrgnuti iz bankarskog zagrljaja, većina građana je primorana da ostane u svojoj banci, da refinansira postojeće obaveze i da dođe do nekog keša, bez obzira na kamatu. S druge strane, banke na ovim zajmovima zarađuju dvostruko.
Naime, kamata po kojoj su se banke zaduživale da bi plasirale ove kredite bila je od 10 do 12 odsto, a svoje zajmove su prodale sa maržama koje su bile bar duplo veće.
Kredit za refinansiranjeIznos - 500.000 dinara Rok otplate - 100 meseci Kamata - 21,2 % Rata - 10.050 dinara |
Koliko će da košta dinarski kredit zavisi od kretanja belibora. Banke obično dva puta godišnje usklađuju kamate na zajmove u domaćoj valuti sa beliborom, koji je doskora iznosio oko 11 odsto. Tako je 30. aprila bio 10,97 odsto, a danas je 13,28 odsto na šestomesečnom nivou.
Ukoliko je neko uzeo dinarski zajam krajem aprila, mogao je da računa na kamatu od minimum 20 odsto, a u oktobru, ukoliko belibor ostane na sadašnjem nivou, kamata će biti veća za oko tri odsto. Ukoliko se nastavi trend rasta referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, onda će rasti i belibor, a samim tim i cena dinarskih zajmova.
"Cenu kredita najviše podiže nizak kreditni rejting zemlje, politički rizik, visina inflacije, zaduženost, odnosno prezaduženost države", kaže bankar iz jedne strane banke. "Nama je teško da dođemo do dinara, jer imamo malo štednje u domaćoj valuti, pa smo primorani da se zadužujemo u inostranstvu, evrima.
Tek trećina u dinarimaPrema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, građani i privreda uzimaju sve manje dinarskih kredita, odnosno zaduživanje je u padu. Od ukupno odobrenih zajmova nešto manje od trećine je u domaćoj valuti, a ostalo je u deviznom znaku. Ko može da otplaćuje stare zajmove indeksirane u evrima po kamatama koje su ranije bile od devet do 15 odsto, ne mora da prelazi na dinarske, koji su dvostruko skuplji. |
Da ovo nije ubedljivo obrazloženje govori i podatak da su se banke u inostranstvu zaduživale po kamatama od 3,8 do osam odsto, zavisno od ročnosti zajmova.
U Srbiji su kratkoročne pozajmice stanovništvu u evrima prodavali po kamatama od 14 odsto za auto-kredite, do čak 28 odsto za gotovinske pozajmice!
Kada su u pitanju dinari, jedino dostupni najvećem broju građana u Srbiji, i njihova cena je bliska ovoj. Zapravo i strana i domaća valuta su se izjednačile, što nikada nije bilo. Trenutna vrednost šestomesečnog euribora je 0,56 odsto, a bankarska marža dostiže i 27 odsto!
Do sada Narodna banka Srbije nije reagovala, jer tvrdi da nije njeno da se meša u poslovnu politiku banaka. Neki političari su najavili da bi mogle da se stanovništvu ponude neke olakšice prilikom otplate kredita, ali niko nije javno prozvao banke za ovako visoke kamatne stope, koje ne postoje nigde u Evropi, a možda ni u svetu. Neki od nadležnih priznaju da bi bilo lakše naplatiti zajmove kada bi kamate bile povoljnije.
