Deli nas korak do bankrota
Srbija je na korak do toga da upadne u zonu prezaduženosti. Spoljni dug sve više raste i premašio je 24 milijardi evra. Naša zaduženost u inostranstvu je dostigla 79 odsto bruto društvenog prizvoda, što nas dovodi na ivicu da skliznemo u visoko zadužene ili prezadužene zemlje.
Država uzima sve više kredita i oni su na nivou od 8,1 milijardu evra, dok su dugovanja celokupnog javnog sektora 11 milijardi evra.
S druge strane ukupni javni dug Srbije je na nivou od 15,3 milijarde evra i u odnosu na mart je povećan za 674 miliona evra. Od prodaje dinarskih hartija od vrednosti unutrašnja zaduženost države je povećana za 291,3 miliona evra, a od obveznica vezanih za evro za 231,9 miliona evra. Obaveze države prema Fondu za razvoj su povećane za 51,1 milion dinara.
Banke se razdužujuBanke i preduzeća duguju u inostranstvu 13,1 milijardu evra i on je smanjen za 270 milijardi evra. Firme su se dodatno zadužile za 491 miliona evra, najveći broj zajmova je sa promenjivom kamatnom stopom. |
"Javni dug Srbije mogao bi do kraja godine da se uveća na 60 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, što je 15 odsto više od zakonski dozvoljenog maksimuma", smatra Zoran Grubišić, ekonomista i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
"Veliko učešće javnog duga u BDP objašnjava se, pre svega, nepovoljnim kursom domaće novčane jedinice, jer su zaduženja Srbije uglavnom u stranoj valuti, dok su prihodi naše privrede u dinarima. Zbog toga će učešće javnog duga u BDP rasti, čak i ako ne bude novih zaduženja".
Država, kako kaže Grubišić, i dalje na unutrašnjem tržištu prodaje svoje obveznice, ali bi bilo bolje ići na kreditne aranžmane spolja, jer bi mogli biti povoljniji, uključujući i aranžman sa MMF.
"Loš privredni model, koji je primenjivan u Srbiji počev od 2001. godine, ali i relativno visoka javna potrošnja, glavni su “krivci” za ubrzanu ekspanziju javnog duga", smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. "U protekloj deceniji, umesto proizvodnog, razvijan je sektor usluga koji se zasniva na uvozu, a mnogi prihodi, kao oni od privatizacije, više nisu dostupni. Pošto nema priliva u budžet, država će morati dalje da se zadužuje, kako bi ispunjavala svoje obaveze prema kreditorima i korisnicima budžetskih sredstava. Ohrabruje to što se struktura spoljnog duga promenila, jer se smanjilo učešće kratkoročnih, u korist dugoročnih kredita, koji su povoljniji".
