Neće Dinkić da vraća dugove
Ukupan spoljni dug Srbije krajem juna iznosio je 24,1 milijardu evra, što je 79 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je javni dug 15,3 milijarde evra, odnosno 54,7 odsto BDP-a, obelodanila je Narodna banka Srbije. Učešće spoljnog duga povećano je u drugom tromesečju za 1,8 odsto i neznatno je ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto.
Dugove mogu da prave zemlje koje su sposobne da ih vraćaju, a Srbija to sasvim sigurno nije i stoga je svako zaduživanje za nas opasno, kaže u razgovoru za "Vesti" ekonomista Danijel Cvjetićanin.
I dijaspora na udaru
|
I pored ogromnog duga najavljuje se uzimanje novih kredita. Koliko je to štetno?
- Politika naših vlada u proteklih desetak godina bila je - zaduži se, prodaj i potroši. Na taj način dosta smo toga rasprodali i zadužili se, a da nismo mnogo ulagali u infrastrukturu. Da ne govorim koliko je novca ušlo u zemlju od doznaka naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu.
Gde se mi sada nalazimo?
- Moramo sebi da priznamo da smo u proteklih desetak godina postali banana država u kojoj cvetaju nelegalni poslovi, dok u zemljama EU, starim članicama, cveta visoka tehnologija, bankarstvo, energetika. Narod loše živi, a najteže je starim ljudima, pogotovo onima koji primaju minimalne penzije od 12.000 dinara ili stotinak evra. Jasno je da sa tom crkavicom ne može da se živi, a u boljoj poziciji nije ni armija od milion nezaposlenih ljudi, socijalni slučajevi, radnici koji po nekoliko meseci ne primaju plate. Vrlo je tužna slika Srbije. Stoga imam simpatije za najave o 13 penziji, ma koliko da je loše stanje u budžetu. Isplata 13. penzije socijalna je kategorija.
Ministar Mlađan Dinkić najavio je povoljne kredite od Svetske banke.
- Nema povoljnih kredita, to je zabluda. Lako je Dinkiću da govori da smo uzeli ili da ćemo uzeti povoljan kredit kad neće on da ga vraća. Imam razumevanja za novu Vladu i treba im dati vremena, ali mi se što rade ne sviđa.
Šta vam smeta u radu nove Vlade?
- Stalno se govori da će Vlada pokrenuti proizvodnju, da će dovoditi investitore, da će davati subvencije. To je čist intervencionizam. Jednostavno država ne sme da se meša u privredu, bar ne u tolikoj meri.
Hoće li država nastaviti sa rasprodajama?
- Pominju Telekom. I šta posle toga? Krenuti u prodaju šuma i oranica, a možda će se neko setiti da prodaje i stambeni fond...
U kakvom je političkom položaju naša zemlja?
- Problem Srbije je što nas još uvek drobe naši evroatlantski prijatelji. Mi smo zemlja podela i deoba. Bilo bi dobro kada bi naša zemlja tražila i dobila garanciju od Rusije da nećemo više da budemo predmet drobljenja.