Dolar ili evro - pitanje je sad...

Jedna od važnih nedoumica nadolazeće ekonomske krize je da li će SAD poći za rukom da ostanu prva ekonomija sveta, a da dolar ima status jedine rezervne valute.

Foto: Ilustracija

 

Deo stručnjaka najavljuje slabljenje dolara i njegovu smenu sa nekoliko regionalnih valuta.

Drugi su uvereni da globalna ekonomija neće moće bez zvanične novčane jedinice.

Finanijski analitičari slažu saglasni su u jednom - ako je dolaru suđeno da ostane bez glavne uloge, to se neće desiti danas. Proces neće biti revolucionarni, već evolucioni i trajaće decenijama.

Era dolara započela je 1944. godine. U Evropi je besneo rat, kada su se političari i finansisti preko 40 zemalja okupili u američkom gradiću Breton-Vud kako bi decenijama unapred odredili tok svetske ekonomije.

Manifestacija se nazivala Valutno-finansijska konferencija UN. Ovde je bio dokumentarno potvrđen poseban status dolara.

Drugih kandidata na ulogu ove glavne valute osim dolara nije bilo.

Ekonomski analitičar kompanije Neokon Mihail Hazin kaže da je početkom 40-ih godina ekonomija SAD iznosila oko 50% svetske i po proizvodnji i po potrošnji.

"U tom smislu uloga dolara je bila sasvim jedinstvena. Ako se polovina svetske ekonomije kupuje za dolare, sasvim je prirodno da svi koji mogu nešto da proizvedu žele da prodaju to za dolare. To je sasvim prirodna ekonomska posledica".

Poseban status dolara niz godina je pomagao vlastima SAD da akumuliraju veći deo svetskih prihoda, uključujući ih u razvoj svoje ekonomije. Ali situacija se promenila.

"Dolar odavno nije vezan za zlato, centri svetske proizvodnje pomeraju se sa Zapada na Istok, udeo SAD u svetskoj ekonomiji pada. U takvoj sitauciji neproporcijano veliki uticaj dolara postaje dodatni krizni faktor. Mnogima pozicije američke valute više se ne čine tako jednoznačnim", kaže direktor analitičkog departmana Nomos banke Kiril Tremasov.

Prema njegovim rečima, još pre 10 godina pozicije dolara kao rezervne valute bile su neporecnjive. U poslednjoj deceniji značaj dolara u svetskoj trgovini i svetskoj ekonomiji bitno je pao, značaj evra je bitno porastao. Porastao je i značaj jena. Najverovatnije će trend biti takav da se smanjuje uloge dolara u svetu.

Ipak ne treba očekivati skori zalazak dolara. Uticajne finansijske strukture do danas operišu dolarima. Dugovi najvećih krupnih kompanija i država nominovani su u dolarima. Cene berzanske robe se proračunavaju polazeći od njihove vrednosti u dolarima. Kako bi se preusmerila ova mašinerija potrebne su mnoge godine.

Mihail Hazin ističe još jedan važan faktor a to je da za vodeće svetske korporacije SAD su tržište broj jedan.

"Svi žele da Amerikancima nešto prodaju. Najstrašnije sankcije od strane SAD su da ne puste nekog na svoje tržište. Zato što je to najveće tržište u svetu. Ako na njega ne stignete, ne možete da postanete svetski lider".

Eksperti nisu jedinstveni u mišljenju šta očekuje svetsku rezervnu valutu u budućnosti. Mihail Hazin prognozira formiranje nekoliko valutnih zona, na primer zone dolara, juana i evra.

Uticaj svake valute van svoje zone neće biti velik. Stručnjaci za makroekonomiju Jelena Matrosova insistira da dok se svet kreće u stranu globalizacije, njemu će biti potrebna glavna novčana jedinica. Dolar je unizverzalna mera cene koju nema smisla menjati.