Milijardu kesa godišnje bacimo u Srbiji

Dnevno se u Srbiji potroši sedam miliona plastičnih kesa, po jedna na svakog stanovnika, godišnje, to je milijarda kesa, čiji je prosečni "radni vek", odnosno period korišćenja samo 20 minuta, a proces njihove razgradnje traje do 1.000 godina.

Stalni pratilac naše potrošačke svakodnevice, plastična kesa u kojoj iz prodavnice donosimo hleb i mleko i ostale kućne potrepštine, odavno je postala simbol 20. veka. Ali, i svega prolaznog, slabog, ružnog, a opet, žilavog, neuništivog. Zamenila je zembilj, ceger, kotaricu...

Pošto smo postali svesni da najlon kese takoreći trajno zagađuju životnu sredinu, sve češće se priča o borbi za njihovo konačno istrebljenje, tj. postepenu zamenu plastičnih (polietilenskih i polipropilenskih) vreća, ekološki i ekonomski prihvatljivijim. U Vojvodini je napravljen pravilnik koji bi trebalo da omogući širu primenu biorazgradivih kesa i druge ambalaže. Trgovci i proizvođači biće suočeni s ozbiljnim povećanjem troškova ako se odluče da i dalje upotrebljavaju obične kese čiji se vek razgradnje procenjuje na 300 do 1.000 godina.

Istovremeno, ozbiljna suma novca, čak 13 miliona dinara, data je za opremanje laboratorije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu gde će biti rađene analize kojima će biti utvrđivano da li je materijal od kog su kese izrađene biorazgradiv, ili nije.

ZASTRAŠUJUĆE ZAGAĐENJE: Rade Vasiljević (prvi zdesna) i Dejan Jovanov

 

- Novi pravilnik je potpuno jasan, dozvoljena je i prihvatljiva upotreba isključivo biorazgradivih plastičnih kesa. Apelujemo svakodnevno na trgovce da se što pre reše starih zaliha običnih tregerica i potraže proizvođače koji mogu da im isporuče biorazgradive - objašnjava mr Dejan Jovanov, načelnik Odeljenja za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada Zrenjanina.

- Iz neposrednog iskustva mogu da kažem da je slika koju sam stekao nadgledajući sređivanje deponije u blizini grada, užasavajuća. Količina plastičnih kesa je zastrašujuća! Vraćanje papirnim kesama nije rešenje jer uključuje velike utroške energije za njihovu proizvodnju, a otvara se i problem zaštite šuma, jer je reciklaža hartije skup i komplikovan proces.

Rade Vasiljević, koordinator Asocijacije mesnih zajednica Zrenjanina, kaže da je javnost akcije zaštite okoline izuzetno lepo prihvatila:

- Zrenjanin je među prvim gradovima u Srbiji, koji je još sredinom 2009. godine pokrenuo društvenu akciju Isključi plastiku. Platnene vreće su prihvatljivije od plastičnih, pa bile one i biorazgradive.

U akciju protiv plastičnih kesa uključili su se Grad Zrenjanin, opštine, firme, ali i društvene i turističke manifestacije, kao što je Banatska priča, Begejska regata i "Umesto kesa - ptice na granama".

Dnevno se u Srbiji potroši sedam miliona plastičnih kesa, po jedna na svakog stanovnika. Godišnje, to je milijarda kesa, čiji je prosečni radni vek 20 minuta. Svaki pojedinac, godišnje kroz ruke prometne najmanje 120 kesa.

Deponije sa većom količinom ovih kesa sprečavaju propuštanje vode, što izaziva negativne promene u sastavu podzemnih voda. Sagorevanjem plastike nastaju štetni produkti, a pepeo je otrovan i zagađuje zemljište i podzemne vode. Plastične vreće postale su već učestali uljez u lancu ishrane životinja na kopnu i u morima.

Procenjuje se da u svetu već ima oko 500 milijardi ovakvih kesa, najvećim delom u morima i rekama. Drugi problem je što je glavna sirovina za njih - sve skuplja nafta, dok je stepen reciklaže plastičnih kesa samo dva odsto!