Bankari za razgovor sa Dačićem, ali "bez pritisaka"
Predstavnici banaka spremni su za razgovor s mandatarom Ivicom Dačićem ali, kako kažu “bez pritisaka“. Banke su do sada ostale bez komentara na izjavu Dačića o finansijskom sektoru kao “najvećem neprijatelju naroda“, ali je mandatar kasnije ublažio stav pozivom na razgovor o “izgradnji sistema“.
Udruženje banaka Srbije je već reklo da su Dačićev način prozivanja banaka i rečnik neprimereni i neosnovani, dok su poznavaoci finansijskog tržišta skloni stavu da je sve bilo više upućeno guverneru nego bankarima. Ekonomisti misle da oštra retorika mandatara i predlozi krupnih privatnika o odlaganju svih obaveza na dve godine nisu način za rešavanje problema.
- Na svaki poziv ćemo se odmah odazvati jer želimo da otvoreno i konstruktivno učestvujemo u rešavanju izazova s kojima se kao društvo suočavamo. Tokom prethodnih nekoliko godina predstavnici države i banaka su u više navrata razgovarali i zajednički razvijali modele za rešavanje poteškoća koje pogađaju privredu i stanovništvo - jasan je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.
Istina je da banke kod nas imaju dosta komotan status, da su kreditni učesnici mnogih loših privatizacija, da bi kamatne stope, odnosno marže, mogle biti malo niže, ali ipak preovladava mišljenje da država ne treba baš da trenira strogoću. Uostalom, kaže jedan od bankara, uzmite primer Mađarske i tamošnjeg premijera, koji je optužio banke da se ponašaju pljačkaški, a sada traži pomoć od istih tih banaka i EU. U Eurobanci EFG, kao i u drugim bankama, ipak pokazuju punu spremnost za priču.
Dug države 3,5 milijardiOno što svemu daje posebnu dimenziju jeste činjenica da je država jedan od najvećih bankarskih dužnika jer su banke u državne dužničke papire plasirale 3,5 milijardi evra. Osim toga, država mora na bankarski šalter zbog novog duga od oko dve milijarde evra. |
- Eurobanka EFG je uvek pružala podršku svim konkretnim inicijativama Vlade za rešavanje poteškoća s kojima se suočavalo stanovništvo ili privreda, pa će tako i ostati - kaže Vladan Vilotijević, direktor sektora u toj banci.
U Banci Intezi, koja ima najveći tržišni udeo, zatim Rajfajzen i Sosijete ženeral banci potvrđuju da će u svakom razgovoru koji ima konstruktivan poslovni karakter učestvovati. U najvećoj domaćoj, Komercijalnoj banci su takođe bez dileme.
- Predstavnici banke će učestvovati u razgovorima u kojima se razmatra problematika najvažnijih privrednih i finansijskih tema u zemlji, a posebno mera za prevazilaženje privrednih teškoća i poboljšanje kondicije privrede i bankarskog sektora - stav je Komercijalne banke.
Ekonomisti procenjuju da je pozitivan odziv banaka očekivan, da država, odnosno njeni predstavnici moraju smanjiti “verbalnu oštrinu“ i da bi bilo korisno napraviti jedno efikasno nacionalno telo.
- Predstavnike bi imale banke, država, krupan kapital, mala i srednja preduzeća i Narodna banka Srbije, i to telo bi brzo trebalo da izađe s konkretnim zaključcima i predlozima za rešavanje problema koji opterećuju privredu i stanovništvo, a da se istovremeno očuva tržišna pozicija banaka - stav je Miroslava Marinkovića, naučnog saradnika MAT-a za oblast bankarstva.