Jedan autoput, a dva ministra?
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić kaže bi mogao opet da bude ministar kapitalnih investicija i da želi da izgradi davno obećani autoput Beograd – južni Jadran. Prema njegovim rečima, to neće kositi sa sadašnjom-budućom funkcijom Milutina Mrkonjića.
Da li to znači da ćemo za izgradnju autoputeva imati dva ministra, jer kapitalne investicije su, između ostalog, i izgradnja saobraćajnica od državnog značaja, kao što su autoputevi, bez obzira na kom su koridoru.
Autoput prema južnom Jadranu za sada nema koridorski status već nosi oznaku lokalnog puta E-763, što znači da, bar kada je reč o terminologiji, ne bi ni bio svrstan u kapitalnu investiciju, uprkos tome što je taj pravac samoinicijativno prozvali Koridorom 11.
|
Ukoliko država želi da sačuva građevinski sektor, moraće sa više odgovornosti da se njime pozabavi, što znači da neće biti svejedno ni ko će biti ministar građevinarstva, ni da li će izgradnja biti jedinstvena, nezavisno od toga da li se radi o stanovima, putevima, autoputevima ili prugama. |
Slušajući takve i slične rasprave samo nekoliko dana pre formiranja nove vlade, radnici zaposleni u građevinskom sektoru, a posebno Sindikat građevinara, pitaju se da li je iko od onih koji će formirati vladu pročitao njihove nedavno upućene zahteve o formiranju jedinstvenog ministarstva za građevinarstvo.
Neimari smatraju da je ne samo za građevinare već i zemlju u celini izuzetno važno to što je do sada raštrkana građevinska oblast, koja bi mogla izvući zemlju iz krize i u vreme opšte besparice doneti Srbiji pristojan devizni priliv.
Građevinci kažu da su se do sada osvedočili u rad oba kandidata za ministre tog sektora, bez obzira na to da li će se zvati infrastruktura ili kapitalne investicije.
Objašnjavaju da bi voleli nekoga ko bi se zalagao za ravnopravnije učešće domaćih firmi na domaćim tenderima jer im je dojadilo da budu podizvođači kod stranaca, a, praktično, završe kompletan projekat, dok stranci imaju korist.
Nezadovoljni su i radnici iz oblasti visokogradnje i industrije građevinskog materijala jer je tobožnja briga države za oživljavanje tog sektora dovela do gašenja ciglana i otpuštanja radnika.
Isticanje svetske krize kao alibija za posrnuli građevinski sektor neimari više ne žele da slušaju jer kažu, ako ima para da se plaća stranim kompanijama koje su u većini slučajeva skuplje, ima i za njih.
Zato traže ministra koji će imati više sluha za taj sektor.
