Srpska porodica: Život na odloženo

Skroman nedeljni ručak, namirnice za večeru i sutrašnji doručak. Ceh je 3.000 dinara i na naplatu stiže za 210 dana. Građani Srbije su nekada mesecima otplaćivali tehniku, auto, letovanje. Sada putuju sve manje, renoviranja odlažu, automobili su više na parkingu nego na ulici, hranu kupuju na poček. Ček koji sledeće godine dospeva na naplatu podsetiće ih na davno pojedeni obrok, a mnogi se pitaju čega još da se odreknu da bi imali novca za sledeći.

I svađe kreću zbog neimaštine....

 

Srbija je krajem 2008. godine zakoračila u svetsku ekonomsku krizu, a izlazak se i dalje ne nazire. Od tada je bez posla, gledano po podacima iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, ostalo pola miliona ljudi. Među njima su formalno zaposleni, oni iz "crne" zone i oko 110.000 poljoprivrednika.

Oni koji i dalje rade, kada se gleda prosečna plata, zarađuju približno isto. U 2008. godini plata je u proseku iznosila 357 evra, a u prvom kvartalu ove - 362 evra. Problem je što ta jedna zarada danas hrani više ljudi.

- Podaci trgovina, naših članica, pokazuju da je od 2008. godine do sada promet pao za čak 26,5 odsto. Postoje razlike po regionima, ali minimalne. Za ovo vreme su plate u privatnom sektoru, za razliku od državnog, pale. U 2008. zarade su se kretale od 390 do 450 evra, a sada su između 300 i 340 evra. Taman toliko koliko je pala kupovna moć. Trendovi su loši i ne verujem da će skoro biti bolje. Kada bi nova vlada zaista sprovela neke stimulativne mere već od jeseni, prve efekete bismo videli krajem sledeće godine. Tek tada bi plate mogle da porastu i da se poveća zaposlenost. U ovom trenutku veoma mali broj firmi je sposoban da pravi profit. A to je preduslov novog zapošljavanja. I dalje je većina u gubitku, a to znači da moraju da nastavljaju štednju - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.

I dok zvanična statistika pokazuje da je zarada, gledano u dinarima, iz meseca u mesec veća, a da u evrima stagnira, broj onih koji je primaju je sve manji. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je svaki četvrti radno sposobni građanin - nezaposlen. Ukoliko tu prosečnu zaradu podelimo i na one koji je ne primaju, statistika izgleda potpuno drugačije. Ukupan fond zarada na broj stanovnika iz meseca u mesec deli ekonomista Miroslav Zdravković. U maju je, vidi se iz njegovih proračuna, prosečni građanin Srbije na raspolaganju imao 9.917 dinara. Novosađani su mogli najviše da troše, po 18.430 dinara, ali je zato žitelj Opova trebalo mesec da pregura sa svega 1.660 dinara.

"Kandidati" za narodnu kuhinju

Sa toliko primanja, većina se "kandiduje" za narodnu kuhilju. Godine krize su povećale broj zvanično siromašnih. Pre tri godine ispod linije siromaštva živelo je 6,3 odsto građana Srbije, a danas 9,2 odsto, što je skoro 700.000 ljudi. Znači da svaki deseti građanin živi sa manje od 8.500 dinara mesečno. Sa toliko novca građani mogu sebi da obezbede samo veknu hleba, litar mleka, kilogram krompira i po 200 grama najjeftinijeg parizera dnevno.

Naravno da 8.500 dinara nije dovoljno, s obzirom na rast cena i troškova. Ali ta granica određena je prema minimumu potreba čoveka za kalorijama, koje su neophodne samo da bi preživeo, a svake godine usklađuje se sa godišnjim rastom inflacije - kaže Vladimir Božanić, načelnik za anketna istraživanja iz Republičkog zavoda za statistiku.

Božanić napominje da će ubuduće granica siromaštva biti utvrđivana prema evropskoj metodologiji, što će pokazati da je u Srbiji duplo više građana ispod linije siromaštva. Grube procene pokazuju da je takvih između 18 i 20 odsto, odnosno da je petina građana Srbije na rubu egzistencije. I stručnjaci se slažu da je pomenuta suma dovoljna samo za goli život. Ekonomista Vladana Hamović smatra de se ta računica uklapa samo za podmirenje "donje" granice osnovnih potreba.

- Uz najosnovnije dnevne namirnice, hleb, mleko, povrće, povremeno je moguće kupiti i neki suvomesnati proizvod, što znači da se siromašni građani bukvalno svega ostalog odriču - kaže Hamovićeva.

A koliko nam još odricanja predstoji, to niko ne može da kaže. Ekonomistima je jasno da oporavka nema u kratkom roku. Da bi mu se uopšte nadali, morali bismo da dočekamo da u Srbiji proradi proizvodnja. Tako misli ekonomista Ivan Nikolić.

- Moramo znači prvo da štedimo, pa to da investiramo u pokretanje proizvodnje. I sve da nova vlada i učini nešto u tom pravcu, efekte možemo da očekujemo tek pred kraj njenog mandata. Pod uslovom da izdrži pun mandat. Investicije su ključ. Bez njih nema ni proizvodnje, niti rasta bruto domaćeg proizvoda. Proizvodnja mora da bude prioritet svih prioriteta i da nadvisi sve druge ciljeve. Neophodne su i bolne reforme, ali o njima se toliko pričalo, a skoro ništa nije urađeno. Više pričati nema smisla. Ali samo je to održiv put. Mi možemo da prodamo Elektroprivredu Srbije. Dobili bismo nekoliko milijardi evra i neko vreme živeli lepo, ali to je veštački, neodrživo - smatra Ivan Nikolić.