Turci hoće naše banke?
Za sada se za naše banke najviše interesuju komšije. U Srbiji trenutno posluju 33 banke, a da li će taj broj ubuduće rasti zavisiće od poslovnog ambijenta.
OTP kompanija sa sedištem u Mađarskoj, najavila je da želi da kupi još jednu firmu kod nas nas i proširi se na tržištu.
Interesovanje pokazuju i turske banke, koje su se smestile u komšiluku, u Bosni.
Za nas bi ipak, bilo bolje da dođu one velike, čije bi prisustvo na našem tržištu automatski značilo da smo postali interesantna investiciona destinacija.
Svojevremeno je najvljeno da Dojče banka namerava da kupi Komercijalnu banku u kojoj dominira državni kapital, a već godinama se najavljuje dolazak Gasprom banke.
Dok jedni dolaze, dugi odlaze. Povlačenje s našeg tržišta je najavila KBC bankarska grupacija. Šuška se da bi i banake u kojima je dominatan grčki kapital rado otišle kada bi našle kupca.
"Lepo je što banke koje imaju sedište u regionu ili su već prisutne kod nas pokazuju zanimanje da se prošire ili dođu ovde. Ali mene brine to što u Srbiji još nije prisutna nijedna banka iz SAD, Japana pa ni Britanije. Njihovo prisustvo svakako bi bilo od značaja, posebno za privredu. Ne treba zaboraviti da kuće iz tih zemalja rade već u regionu i komšiluku", kaže međunarodni konsultant Milan Kovačević.
Kovačević podseća na to da prosta prodaja banka nije jedini način da se napusti srpsko tržište.
Izvesno je da će se banke kojima ne uspe da nađu odgovarajućeg pratnera spremnog da ponudi cenu koja je za njih prihvatljiva početi da smišljaju nove taktike.Tako je lako moguće da će se dve ili više banka merdžovati da bi onda tako ukrupnjene i sa znatnim tržišnim udelom potražile novog zainteresovanog partnera na našem tržištu.
Postoji takođe mogućnost da banka koja želi da napusti ovo tržište kupi još neku kuću da bi onda takođe s krupnijim udelom potražila kupca.
"Velike evropske banke su u ovom trenutku zaokupljene svojim problemima i njihovim rešavanjem. Ne razmišljaju o ekspanziji. Zato ćemo dobiti partnere koji ovde žele da ulažu. Po meni, što pre treba privatizovati banke u kojima država ima udeo. One su patuljaste, s istim takvim plasmanima. O tome kakav je država vlasnik mogli smo da vidimo po Agrobanci. Došlo je do socijalizacije gubitaka, smatram da nikako ne bi trebalo da se dogodi da se to ponovi i kod drugih kuća". kaže stručnjak dr Siniša Ostojić.
Kada su te kuće u pitanju treba biti oprezan, sa tim se slaže se i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. Gotovo je izvesno da će biti pojačane kontrole NBS-a, i to banaka gde je država akcionar, mada ni druge kuće neće biti zaobiđene.
