Besparica stisla i rasejanje

Priliv deviza u Srbiju drastično je smanjen od početka ove godine, kaže statistika. Doznake iz rasejanja navodno su pale za čak 20 odsto, a do sada procene su govorile da su u Srbiju godišnje stizale blizu četiri milijarde evra.

Da li su doznake znatno niže ili je u pitanju još jedna statistička greška pitali smo čitaoce "Vesti". Naši ljudi iz dijaspore kažu da se posledice ekonomske krize svuda osećaju, ali da, uprkos svemu, većina i dalje finansijski pomaže rodbinu u otadžbini.

Milomir Ilić

Duško Čolaković iz Erlangena u Nemačkoj kaže da se kod njega nije ništa promenilo što se tiče novca koje pošalje tokom godine.

- Moja supruga i ja imamo stare roditelje u zavičaju i redovno im nosimo novac. To se događa nekoliko puta godišnje, bilo da idemo zajedno ili odvojeno. Retko se događa da pošaljemo novac po nekom poznaniku koji ide u naš kraj, ako mi nismo u mogućnosti da putujemo. Pitanje je da li se sav novac koji stigne iz dijaspore može evidentirati, jer ne ide sve preko banaka. Uostalom, mnogi imaju loša iskustva sa bankama i zato im ne veruju - ističe Čolaković.

Đuro Plavšić, koji živi u Berlinu, ne misli da je opalo slanje doznaka, jer je izvor te informacije malo nejasan.

- Umesto toga imam informaciju da su se doznake čak pojačale u poslednje vreme zbog krize. Jedino što se možda desilo jeste da je opalo ulaganje u zemlju, jer se Srbija prema ulagačima neozbiljno ponaša. Mnogo se priča, obećava, a ništa od svega. Lično šaljem doznake, kako kad. Kada idem dole, onda nosim novac, kad ne idem, onda šaljem. Ako se desi da u godini dana idem dva-tri puta, normalno je da onda nosim lično. Stvar je u tome da sve manje doznaka ide preko pošte, jer ljudi više i češće putuju u domovinu. Izuzetak su, naravno, doznake koje su vezane dugotrajnim ugovorima i koje se skidaju preko banaka - kaže Plavšić.

Milan Živković

Za Milomira Ilića iz Bajrojta uz ekonomsku krizu, mogući razlog manjeg slanja novca u otadžbinu leži i u spajanju porodica i zajedničkom životu u inostranstvu.

- Mogu da kažem da znam dosta stranaca koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Standard života je značajno opao i nemačke porodice sve teže žive, a pogotovo stranci. Ubeđen sam da većina naših ljudi nema uslova da mesečno bilo šta uštedi, a ako to i može to je svega 100 ili nešto više evra mesečno. Što se tiče slanja novca u zavičaj, najradije to radim preko banke, jer je najsigurnije - tvrdi Milomir Ilić.
S druge strane, Goran Mićić iz Sibnena u Švajcarskoj, koji ima svoju privatnu građevinsku firmu kaže da uzrok svega kriza.

- Poznajem dosta ljudi koji su stari preko 50 godina i koji su došli da me pitaju za posao. Što znači da jedva preživljavaju ovde na Zapadu, pa teško da mogu da šalju nešto u otadžbinu. Nema više posla, navalili su radnici iz Nemačke i Istočne Evrope, koji rade po veoma niskoj ceni i to je jedan od razloga, što je opao transfer novca u domovinu. Inače, pare dole šaljem preko banke sestri i rodbini. Oni imaju otvoren devizni konto, a ovde plaćam nekoliko franaka više za transfer novca i sutradan su pare dole na njihovom računu, tako da transfer nije problem - problem su pare.

Goran Mićić

Milan Živković iz Dibendorfa kraj Ciriha u Švajcarskoj kaže da se kriza oseća i u Švajcarskoj.

- Ne zbog posla, jer posla ima, već zbog Nemaca, koji su potpuno preplavili Švajcarsku, tako da rade sve živo - i šta znaju i šta ne znaju. A najvažnije je to što oni rade za puno nižu platu. Doduše, hvala bogu, ja i dalje šaljem novac mojim roditeljima u domovini. Onoliko koliko mogu i imam, ali im redovno pošaljem, a transfer vršim preko banke sa konta na konto - kaže Živković.

Miloje Milićević iz Berlina mišljenja je da, pored opšte krize u Evropi, veliki razlog jeste taj što su smanjene devizne doznake i to što jedan deo naših ljudi koji je ovde radio više nije živ.

- Veliki broj onih koji su još uvek veoma vezani za domovinu su u starosnoj dobi da imaju penzije, a one su uvek bile manje nego plate. Mlađe generacije, nažalost, nismo vezali za naše zavičajne države i oni se ne osećaju tako privrženi onom što su podigli njihovi roditelji i to obično ne prihvataju. Na sreću imam još kome da šaljem i to radim uvek preko banke. I moji su u krizi kao i mnogi, a kako dolazim iz seoske porodice, meni je mnogo stalo da se porodica održi i pomažem im koliko god mogu - zaključio je Milićević.