Zaboravljeno “kosovsko blago”: Borba za srpski ugalj!
Kosovo leži na čak 76 odsto rezervi srpskog uglja. SAD traže licencu za istraživanja. Stručnjaci upozoravaju da Srbija što pre pokrene pitanje prava u eksploataciji. U suprotnom- ostaće bez energetske samostalnosti. “Izjava Veslija Klarka- znak da treba povlačiti poslovne i političke poteze”, poručuje Dušan Janjić.
Srbija leži na više od 200 rudnika i nekoliko desetina mineralnih i rudnih nalazišta. Nažalost, mnoga od prirodnih bogatstava koje posedujemo nisu iskorišćena, dok na eksploataciji ruda na Kosovu uveliko rade svetske sile, predvođene Amerikom.
Slagalica je jasna- upravo one su podržale i pomogle nezavisnost pokrajine.
Oko 2 odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru. Industrijska proizvodnja u Srbiji u 2010. godini bila veća je za 2.5% nego 2009. godine, pri čemu je rast sektora rudarstva 5.8%, dok je ovaj rast u oktobru 2011. godine u odnosu na oktobar 2010. bio čak 10.6%. Po strukturi oko 90% učešća u procenjenih 2% BDP čine ugalj, nafta i prirodni gas i bakar. Ostatak od 10% po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične MS, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju. |
Ratujući protiv Srbije 1999, i podržavajući nezavisnost Kosova, SAD su zadužile Prištinu. Zato sada hladne glave Vesli Klark, penzionisani američki general, koji je bio i komandant snaga NATO tokom bombardovanja, od Prištine traži licencu za istraživanje rezervi uglja.
U Srbiji se nerado priča o tome da je višedecenijski rat za Kosovo, baš kao i svaki rat savremenog doba, upravo rat za - energetske resurse!
U “Strategiji upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030.” u koju je S media portal imao uvid, navodi se da se prema bilansu od 2010, čak 76 odsto rezervi uglja –lignita nalazi na Kosovu. Zato ne čudi što se američki biznismeni i političari utrkuju u otkupu rezerervi uglja iz pokrajine. Cilj je - proizvodnja sintetičke nafte.
Srbija da se izbori za energetska prava
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da će sa približavanjem kraja nadzirane nazavisnosti, zahtevi za eksploatacijom uglja na Kosovu, postati sve otvoreniji. Za njega je izjava Vesli Klarka, tipičan potez dobro obaveštenog čoveka i biznismena. Kako kaže, Srbija bi u narednim mesecima morala da pokrene pitanje svog prva na učešće u eksploataciji. U suprotnom - izgubićemo energetsku samostalnost.
-U ovom periodu je NATO-u glavni cilj da obezbedi energetsku samostalnost i bezbednost EU i Amerike. Zbog tog je Klark rešio da napravi jedan dobar biznis. Podsetiću da na Kosovu od 2001. traju istraživanja američke kompanije ITM, koja je utvrdila velike količine rudnih rezervi, ali i hidro potencijala. Trenutno celu priču koči
-Još 2004. sam Koštunici predlagao da Beograd mora da otvori priču o zajedničkoj eksploataciju ruda ili da traži da mu se prizna određen procenat u prirodnim bogatstvima i da na taj način učestvuje u proizvodnji ili ekspolataciji... seća se Dušan Janjić. |
nerešen status Kosova, što čini još većim pritiske na Beograd. Vesti o Vesli Klarku samo govori da je cela priprema kosovskog energetskog sektora za privatizaciju i itraživanja odmakla i da je došlo vreme kada treba povlačiti poslovne i političke odluke.
Janjić upozorava da bi Srbija što pre morala da pokrene pitanje svog učešća u eksploataciji rudnih bogatstava iz pokrajine.
-Srbija je u slučaju Kosova oprostila mnoge dugove i preuzela na sebe da vraća mnoge dugove Kosova bivšim jugoslovenskim republikama i neće imati gde da materijalizuje ta prava, ako u narednih par meseci ne pokrene pitanje i njenog prava na učešće u privatizaciji ili eksploataciji rudnih bogatstava na Kosovu.
Rat na Kosovu – rat za energente
Govoreći o ratu na Kosovu, Janjić napominje da se nijedan savremeni rat nije vodio
bez jednog jedinog cilja- energetike. On upozorava vlasti u Srbiji da se ozbiljno pozabave svojim energetskim profilom.
-Rat na Kosovu vodio se zbog kontrole energenata. Nato i sam kaže da je njegov zadatak kontrola energetskih izvora.Tajna severa Kosova je da srpske strukture kontrolišu deo teritorije koji je važan ne samo za eksploataciju uglja, nego i nekih vrlo retkih metala. Dok postoje srpske institucije na severu Kosova,veće su šanse Srbije da blokiraju proces. Ali nije mudro blokirati proces. Ako Srbija ne ostvari potencijal od 400 megavata struje, za deset godina će biti potpuni uvoznik energenata, a siromašna država koja uvozi energiju, nema šanse da opstane. Ako se orijentišemo isključivo na prirodni gas, na Južni tok i ostalo,. to znači da će Srbija izgubiti energetsku samostalnost i bezbednost, govori Janjić.
Kosovo bogato lignitom, olovom, cinkom..!Uvidom u “Strategiju upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030” , došli smo do podatka da na teritoriji naše zemlje posedujemo čak 93 odsto rezervi lignita (meki mrki ugalj). Ostale vrste uglja su u rasponu do 7 odsto. Na Kosovu i Metohiji su nalazišta lignita do čak 76 odsto. Kosovo je bogato i sa preko polovine rezervi olova i cinka ( 88 Mt od ukupnih rezervi u Srbiji 105 Mt). U pokrajini ima i nikla i kobalta u nezanemarljivim količinama. |