Cenu hleba mesi država
Do prvih otkosa u novoj žetvi preostalo je još petnaestak dana, ali svi su izgledi da će i posle nje država opet s obe ruke "mesiti" novu cenu hleba. Pšenice novog roda neće biti previše, a sve ukazuje da će i ubuduće biti skupa kao sada. Cena hleba je sada "zacementirana" uredbom na maksimalnih 44 dinara za veknu "sava”.
Država se, inače, još nije oglasila koliko hlebnog žita namerava da kupi u žetvi. Lane je to bilo 100.000 tona po 20 dinara po kilogramu.
Poslednjih dana na tržištu se dešava neobična pojava da cena raste iako je uobičajeno da dve sedmice pred žetvu cena bude na silaznoj putanji. Hlebno žito se trenutno prodaje po 23-24 dinara po kilogramu.
Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije" kaže da je razlog poslednjeg rasta cene – slaba ponuda. Zalihe su potrošene, mlinovi imaju pšenicu samo za sebe, a jedinim viškom raspolaže država. Pri tom učesnici na tržištu znaju da se očekuje manji rod od prošlogodišnjeg. Procena našeg sagovornika je da će u žetvi pšenica da padne na 18-20 dinara, ali to neće biti dugoročno i da će cena ponovo porasti. To će zavisiti od vrednosti dinara, jer su troškovi skladištenja vezani za kurs, tako da će ratari procenjivati da li im se isplati da pšenicu prodaju odmah ili da je skladište i čekaju bolju cenu.
Da li će biti razloga za eventualno poskupljenje hleba pokazaće tržište. Uobičajeno je, objašnjava Saković, da brašno bude za 50 odsto skuplje od pšenice i na tom nivou mlinari imaju akumulaciju. Sada se brašno prodaje u rasponu od 27 do 31 dinara po kilogramu što ukazuje da mlinari rade otežano.
Sa rekordno malo zasejanih 471.000 hektara, kako pokazuju statistički podaci, očekuje se prinos od skromnih 3,5 do četiri tone po hektaru i rod od 1,8 do 1,9 miliona tona. Preciznih podataka o prelaznim zalihama nema, međutim, sama tržišna cena i nedostatak ponude pokazuju da nisu velike. Sve u svemu na raspolaganju će biti oko dva miliona tona što kazuje da ćemo hleb praviti od domaće pšenice, jer naše su potrebe 1,6 miliona tona žita, a ostatak preostaje za izvoz.
Otkud to da je i pored pozamašne cene od 23 i 24 dinara po kilogramu, koja je s manjim prekidima vladala od prethodne žetve, posejano tako malo pšenice?
Odgovor je veoma jednostavan. Zarada od kukuruza je u poslednje četiri godine bila bolja od pšenice pa se ta unosnija i rodnija kultura proširila na nešto većim površinama.
Sa pomenuta 23 i 24 dinara po kilogramu naša pšenica je najskuplja u regionu. Tako je bilo i prethodne žetve. U Mađarskoj poslednja cena hlebnog žita bila je 21,28, u Rusiji 20,46, u Ukrajini 19,29, u SAD 21,31, a u Francuskoj 24,09 dinara po kilogramu.
Zašto je naša pšenica najskuplja i da li uvoznici nisu imali interesa da kupe bilo kakve količine i tako utiču na cenu?
– Cenu diktira ponuda i tražnja. Značajne količine smo izvezli, a najveći vlasnik robe, država, ne želi da je proda. S druge strane visoka je carinska zaštita. Izuzetak je s Rusijom, ali troškovi transporta takvu kupovinu onemogućavaju. Cena pšenice kod nas zavisiće od svetskih berzi, to će biti tražena roba, a i dalje će ta roba biti skuplja od one u okruženju – kaže prvi čovek "Žita Srbije".
Saković objašnjava da za odnos ponude i tražnje na tržištu nije dovoljno samo to što će biti oko 400.000 tona pšenice na zalihama, već ko sa tim zalihama raspolaže. To se videlo i s proleća ove godine kada je država intervencijom od 70.000 tona, ali samo mlinarima, uticala na cenu hleba. Ova intervencija se, međutim, nije odrazila na visoku cenu pšenice.
