Toplane traže poskupljenje grejanja
Zbog sve većih dugova i slabe naplate toplane u Srbiji smatraju da je rast cena grejanja neophodan. Toplane duguju 29 milijardi dinara za potrošeni gas i mazut, a privreda i domaćinstva toplanama 23 milijarde.
Toplane u Srbiji su u sve većim dugovima. Razlog je, kažu, slaba naplata računa i neekonomske cene grejanja. Dug toplana za potrošeni gas i mazut premašuje 29 milijardi dinara. Istovremeno, domaćinstva i privreda za grejanje duguju čak 23 milijarde. Zbog sve skupljih energenata neizbežno je i poskupljenje grejanja.
Toplane imaju tri meseca da pripreme sistem za grejnu sezonu, plate potrošeni gas i vrate robnim rezervama pozajmljeni mazut. Novca nema za sve jer su toplane u kreditima, a naplata loša.
"Svaka toplana za sebe,odnosno svaki grad kao osnivač mora zajedno detaljno analizirati ukupnu grejnu sezonu, strukturu cene koju ima i zavisno od energenta koji koristi napraviti nove cene za narednu grejnu sezonu", smatra Milovan Lečić, direktor Udruženja toplana Srbije.
Neki već dižu cene. U Boru je već prihvaćen predlog toplane da grejanje od ovog meseca poskupi 20 odsto jer su kažu bili najeftniji. Neka domaćistva nisu se rešila ni starih dugova.
U Udruženju toplana računaju da bi ekonomska cena grejanja trebalo da bude 110 do 120 dinara po kvadratnom metru. U poređenju sa sadašnjim cenama to bi značilo poskupljenje od 30 odsto. Nekima treba i više. Međutim, teško je očekivati da lokalne vlasti odobre taj procenat.
"Daćemo sada zahtev za povećanje cena, ali nemoguće je povećati cenu za nekih 50 posto ili više od toga. Tako da apsolutno problemi ostaju", poručuje Radovan Nikolić, direktor toplane u Pirotu.
Iz lavirinta dugovanja mogu izaći samo, kažu, uvođenjem naplate grejanja po utrošku, što je praksa u zemljama Evropske unije. Takvu naplatu ima samo Subotica, Šabac i Bečej, kao i još 10 gradova eksperimetalno.
