"Dižemo plate ako smanje doprinose"
Smanjenje opterećenja zarada sa 64 na 54 odsto od 2013. godine, što je predložio Fiskalni savet, imalo bi na uticaja na zaustavljanje stope nezaposlenosti.
Takođe, poslodavci kažu i da bi taj novac usmerili na povećanje zarada radnicima.
Fiskalni savet nedavno je upozorio da je javni dug premašio dozvoljenu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda i da je već sada dostigao 50 odsto BDP.
Kako bi izbegli krizu javnog duga, predložili su da se najkasnije do avgusta poveća stopa PDV sa 18 na 22 odsto, odnosno sa osam na deset odsto, uz istovremeno zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija u ovoj i idućoj godini.
Velibor Sovrović, generalni direktor Laste, smatra da će smanjenje opterećenja na zarade uticati na to da se smanji siva zona radne snage. "To će uticati da poslodavci prijavljuju radnike koji kod njih rade na crno. U prvih šest meseci može se očekivati da će razliku zbog smanjenja obaveza preduzeća zadržati za sebe, ali da će ih kasnije preneti na plate", kaže Sovrović.
Druga faza, od početka 2013. predviđa smanjenje opterećenja zarada sa 64 na 54 dinara na svakih 100 dinara neto zarade za prosečne plate.
Jelena Krstović, potpredsednica Delta holdinga, smatra da je povećanje PDV neophodno, ali i da je potrebno da se u istom paketu sprovede rasterećenje poreza za zaposlene za dva odsto. Zatim bi usledilo i najavljeno smanjenje optrećenje zarada sa 64 na 54 odsto.
"To će sigurno imati uticaja na relaksaciju poslodavaca i privrede, ali efekte ne možemo očekivati odmah. Treba očekivati da bi poslodavci tu razliku usmerili na povećanje plata zaposlenih", kaže Krstovićeva.
Imajući u vidu da bi rast PDV uticao na povećanje cena i smanjenje kupovne moći, Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna Bambi-Banat, takođe misli da bi povećanje poreza i rasterećenje zarada trebalo da se desi u isto vreme jer bi u tom slučaju to dalo najbolje rezultate.
"Smanjenje poreza i doprinosa imaće uticaja na zaustavljanje povećanja nezaposlenosti, ali da bi bilo više zaposlenih potrebne su investicije u proizvodnju. Da li bi se novac od smanjenja opterećenja zarada usmerio u plate, zavisi od poslodavca. Mi u koncernu, gde su plate veće za 30 odsto od proseka, najverovatnije bi usmerili za povećanje zarada", ističe Miletić.
