U Srbiji više ljudi prima penziju nego platu
Broj penzionera i zaposlenih je skoro izjednačen, pošto je broj onih koji primaju penzije dostigao 1.689.124, dok je zaposlenih 1.734.000. Kako najmanje 50.000 radnika plate prima sa zakašnjenjem, u Srbiji se trenutno svakog meseca isplati više penzija nego plata.
Polugodišnja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u poslednjih godinu i po dana, u proseku, oko 51.000 zaposlenih ne primi mesečnu zaradu, a poslednje, iz septembra 2011. pokazalo je čak 55.031 takav slučaj u tom mesecu. Ako se uzme u obzir da je razlika između broja zaposlenih i penzionera u februaru iznosila približno 46.000, ispada da u Srbiji mesečno pristigne više penzijskih čekova nego što legne plata na tekuće račune.
Podatak zvanične statistike, gotovo izvesno, čak je i manji od realnog, jer se istraživanje Zavoda odnosi na oko 60 odsto od ukupno 1,73 miliona radnika, budući da uzorkom nisu obuhvaćeni zaposleni u nekim malim preduzećima i kod preduzetnika, kao ni zaposleni u Ministarstvu odbrane i MUP-u.
U prilog tome govori i anketa Unije poslodavaca s kraja prošle godine koja je pokazala da skoro svaki peti preduzetnik isplaćuje zarade sa zakašnjenjem većim od tri meseca. Štaviše, svega 18 odsto firmi u celoj privredi u proseku redovno isplaćuje plate. Ništa vedriji nisu ni podaci sindikata, koji tvrde da su neredovnim primanjima najviše ugroženi radnici u proizvodnim firmama, a posebno u građevinskoj industriji.
- Prema našim podacima, oko 650.000 radnika neredovno prima zaradu, od kojih svakom drugom zarade kasne duže od šest meseci - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
S druge strane, bivši zaposleni, uključujući i vojne penzionere, krajem maja primaju drugi deo aprilske penzije. Martovska penzija je u proseku iznosila 24.297 dinara, što je manje od 60 odsto prosečne zarade, ali podatak da na 100 penzionera dolazi približno 102 radnika govori da nije realno da penzije rastu.
- Perspektiva nije dobra, jer stanovništvo Srbije stari i broj penzionera će se povećavati dok broj zaposlenih nastavlja da pada - kaže Boško Mijatović, predsednik Upravnog odbora Centra za liberalno-demokratske studije. On podseća da već sada doprinosi zaposlenih pokrivaju samo jednu polovinu rashoda za penzije, dok se druga polovina obezbeđuje direktno iz opštih prihoda države, što opterećuje budžet i stvara deficit.
- To znači da će penzije morati ili da se zamrznu ili da se država dalje zadužuje. Pošto zaduživanje nije moguće, moraće ponovo da se zamrznu plate u javnom sektoru i penzije - dodaje Mijatović.
Zoran Popov, ekonomski analitičar i stručnjak za penzijski sistem, smatra međutim da bi ovakav potez proizveo još teže posledice.
- Manje penzije i plate znači i smanjenje tražnje, a rezultat toga je manja proizvodnja, dalje otpuštanje radnika, a kasa se neće popuniti. Jedino održivo rešenje je ekonomski razvoj i rast - kaže Popov. On, međutim, smatra da nije pravično da uštede u javnoj potrošnji pogode samo penzionere i podseća da korupcija u sistemu javnih nabavki godišnje proguta oko 800 miliona evra. Poređenja radi, to je oko trećine iznosa koji će ove godine država dati iz budžeta da bi pokrila manjak u Fondu PIO.
- Ipak, za očekivati je da će ako naredna vlada bude radila slično prethodnoj, rešenje verovatno potražiti u kresanju izdataka. To će vrlo brzo dati kontraefekat, pa bi i penzije mogle početi da kasne - zaključuje Popov.