Hoće li se ugasiti menjačnice?
Promet u menjačnicama je za 40 odsto manji nego pre godinu dana, ljudi sve ređe u njih ulaze, a prodaju i kupuju "na sitno", najčešće od 10 do 20 evra.
Vlasnik menjačnice u centru Beograda tvrdi da se od ovog posla sve teže živi.
“Na otkupu 10.000 evra, imam čistu zaradu od 1.500 dinara. Promet je osetno pao, prosečna transakcija iznosi 50 evra, dok ljudi svakodnevno menjaju sitne iznose. Dnevni prosek je 114 transakcija, dok je ovaj broj pre godinu dana iznosio 172. Ljudi su u menjačnice ulazili češće, ali su i prodavali i kupovali veće količine stranog novca. Evo, poslednja tri pretpraznična radna dana u aprilu imao sam svega 343 transakcije, iako imam menjačnicu u centru Beograda” , navodi vlasnik menjačnice.
Ovaj menjač tvrdi da svakog jutra, čim otvori menjačnicu, u startu ima 86 evra troška dnevno, što za radnike, što za razne takse. Samo na ime neto plata zaposlenih u menjačnici izdvaja se od 250 do 400 evra mesečno.
“Sve mušterije primećuju kamere u našim objektima. Ali, one ne služe samo da snimaju one koji ulaze da trguju devizama, već prevashodno da kontrolišu menjače kako bi se sprečilo pranje novca. I mi, kao i banke, podležemo obavezi da prijavimo svaku transakciju veću od 15.000 evra. A, jedna kamera košta 400 evra. Kada se to pomnoži sa brojem menjačnica dobije se ogroman iznos novca” , ističe on.
Od početka godine za prodaju evra na međubankarskom tržištu iz deviznih rezervi je izdvojeno 698,5 miliona evra. Tako je poznati stručnjak dr Stojan Stamenković podsetio na to da ćemo, ako nastavimo ovim tempom, za dve-tri godine potrošiti sve rezerve. Uteha je – ako je uteha – ovih dana stigla od guvernera NBS-a Dejana Šoškića, koji očekuje da se kurs domaće valute smiri nakon izbora.
Kada je pre dve godine evro prešao sto dinara, bila je to prava drama o prekomernoj deprecijaciji. Danas Narodna banka brani kurs na nivou od 112 dinara. Evro je već dogurao do 111,91 dinara.
Stručnjaci za privredu i monetarnu politiku već predlažu NBS-u da nešto menja u pitanju politike domaće valute.
“Ovako kako je sada nemamo ni ravnotežni kurs ni privrednu stabilnost i rast” , objašnjava međunarodni konsultant Milan Kovačević.
“Očigledno da je neophodno da se nešto menja. Trebalo bi pažljivo razmotriti da li ići na politiku fiksnog kursa ili valutnog odbora. U ovom trenutku je jasno da nešto mora da se koriguje. Privrednici ne mogu niti da kupe niti da prodaju devize sami, sve se odvija na međubankarskom tržištu i lavovski deo ide finansijskim kućama. Tu su promene takođe neophodne” , ističe Kovačević.
Osim one koji vraćaju dugove, kurs i te kako zanima i one koji ih odobravaju, a to su banke. Ove godine sve banke su radile stres-test, odnosno procenu koji je to kurs dinara koji ih dovodi u ozbiljne probleme kada je u pitanju vraćanje dugovanja. Test je pokazao da je to od 106 do 130 dinara za evro. Banke koje u svom portfoliju imaju više stambenih kredita su u težoj situaciji jer je tu serivisiranje obaveza otežano, i njima i kurs manji od današnjeg i jučerašnjeg stvara problem, odnosno već ga je stvorio. Druge se lakše nose s deprecijacijom dinara.
