Srbi zbog posla idu i na kraj sveta
Krenuli su najpre u Austriju, Nemačku, Švajcarsku, pa i Ameriku. Pečalba je građane Srbije odvela do najdaljih delova sveta - od Trondhejma do Johanesburga i od San Franciska do Okinave. Srpska dijaspora danas broji najmanje tri, a možda i četiri miliona ljudi.
Zapadna Evropa više nije jedini san naših gastarbajtera. Vuku ih Katar, Emirati, Skandinavija, Rusija, pa i Južnoafrička Republika. Razni krajevi planete, ali skoro uvek isti razlog - posao. Ako je suditi po onome što kroz doznake vrate u postojbinu, većina se nije prevarila. Istraživanje Svetske banke pokazalo je da je u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stiglo čak 43 milijarde dolara, najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije.
Dijaspora stila i do Emirata
Prošle godine rođaci iz inostranstva svojima su pomogli, po podacima Narodne banke Srbije, sa blizu 4,6 milijardi dolara. Doznake u proseku čine od deset do 13 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda, a čitava srpska industrija - 17,6 odsto
- Samo u Nemačkoj živi od 500.000 do 600.000 naših ljudi, u Austriji 300.000, Švajcarskoj 200.000, Francuskoj 130.000, a ima ih i u Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj - objašnjava Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra vera i dijaspore.
- U poslednje dve decenije naši radnici idu u Rusiju, a novija dijaspora je stigla do Emirata.
Najobrazovanija dijaspora Srbiju je napustila devedesetih godina prošlog veka. Procenjuje se oko 150.000 školovanih, uglavnom mladih ljudi. I danas diplomci najlakše nalaze posao u "belom" svetu. Naše najobrazovanije ljude druge zemlje nisu primile zato što nas cene i vole, već zato što školovanje jednog stručnjaka u Americi košta između 300.000 i 500.000 dolara - dodaje Krivokuća.
- Kada to pomnožite sa 150.000 ljudi, dobijete sumu koju su te zemlje uštedele. Poslom, ali i privrednim sistemom kasnije su ih vezali. Ti ljudi su stvorili porodice, podigli kredite na 20 i 30 godina. Naši ljudi su popravili njihov natalitet, a to je jedan od razloga depopulacije kod nas. I danas lakše odlaze visokoobrazovani ljudi, ali i određena zanimanja poput vodoinstalatera, električara, mesara, varilaca i, naročito, medicinskog osoblja.
Od Rusije do Južnoafričke Republike
U Rusiji "caruju" građevinari. Od devedesetih godina prošlog veka tamo posluju mnoge naše kompanije. Nekada državne, danas mahom privatne. Posla ima za inženjere, arhitekte, ali i zidare. Otprilike u isto vreme, srpska dijaspora je u većem broju stigla i do Južnoafričke Republike.
- U Africi je najzanimljivija Južnoafrička Republika - kaže Krivokuća. - Tu živi naša veoma ugledna dijaspora koja broji između 20.000 i 25.000 ljudi. Uglavnom su koncentrisani oko Johanesburga, a malo ih ima oko Kejptauna. Bave se raznovrsnim delatnostima, ima ugostitelja, ali i vlasnika rudnika. Imaju svoje firme koje rade u prerađivačkoj industriji. |
