Banke uzimaju milijarde samo za održavanje računa
Najlakše zarađene pare u bankarskom sektoru verovatno su one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa. Za tu uslugu banke u Srbiji mesečno uzmu u proseku 960 miliona dinara, a da pritom nemaju nikakav poseban trošak.
Do sume od gotovo milijardu dinara mesečno, odnosno 11,5 milijardi dinara godišnje, dolazi se ako se uzme prosečna tarifa od 150 dinara i pomnoži sa 6,4 miliona tekućih računa, koliko beleži Udruženje banaka. Pa iako tekući račun nije automobil pa da mu treba održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari se vajkaju i da oko njega ima posla i troška.
Objašnjavaju da je uposlen službenik, informacioni sistem košta, kao i baze podataka, a habaju se i računari. U suštini navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju, knjiže račune ili pružaju bilo koju drugu uslugu.
- Uostalom, banke treba nešto i da zarade. Ne možemo sav profit ostvariti kroz kamate na kredite pošto banka plaća kamatu na štednju - kaže jedan bankar.
Kamata na tekući računDa bi se pozicionirale na tržištu, pojedine banke nude i stimulativnu kamatu po tekućem računu. To je njihova konkurentska prednost na tržištu koje broji 33 banke pošto je reč uglavnom o manjim bankama sa manjim tržišnim učešćem i slabijom zastupljenošću po broju filijala, bankomata, naročito u unutrašnjosti. U Erste banci kažu da im ta usluga nije zanimljiva jer je reč o simboličnoj kamati koju bi dobio klijent od 0,5 ili jedan odsto godišnje. U Folksbanci nude kamatu na sredstva koja se u toku meseca ne troše sa računa i kamatna stopa je oko tri odsto godišnje. |
Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” kaže za “Blic” da je održavanje tekućeg računa najlakša zarada za banku, koja na taj način naplaćuje u suštini neograničen resurs.
- Uz tu uslugu, banke obično imaju čitav paket drugih usluga. Recimo, samim otvaranjem tekućeg računa dobio sam i putno zdravstveno osiguranje dok sam u Evropi. Ideja je da vam prodaju sve to za nešto višu cenu od običnog održavanja - kaže Uzelac.
Na opasku da su uglavnom strane banke te koje papreno naplaćuju održavanje tekućeg računa, i do 450 dinara mesečno, Miroslav Rebić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom banke Sosijete ženeral kaže da je reč o poslovnoj strategiji.
- Ja se sećam da sam plaćao održavanje računa i pre 20 godina u tadašnjoj Beobanci - kaže Rebić i dodaje da građani u tom “skupom” paketu dobijaju korišćenje debitnih kartica, slanje izvoda sa računa, mobilno i veb-bankarstvo, mogućnost plaćanja računa, kao i prebacivanje sredstava sa deviznog na dinarski račun, što je naročito korisno u inostranstvu.
