Gligorov: Srbija će teško vraćati dugove
Saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov izjavio je da su sadašnji troškovi zaduživanja Srbije takvi ''da je teško videti da bi se ti javni dugovi mogli vratiti, ukoliko se značajno ne ubrza privredni rast".
Gligorov je u intervjuu za današnji novosadski Dnevnik rekao da nije beznačajno po kojoj se kamatnoj stopi država zadužuje i, ukoliko je ona značajno veća od stope privrednog rasta zemlje, to znači da neće biti nacionalnog dohotka iz koga bi se ti dugovi vraćali.
''Srbija jeste u boljem položaju od Grčke, jer ne mora da uđe ponovo u recesiju. U boljem je položaju i od nekadašnje Argentine, jer ima fleksibilan kurs. Ali je u veoma rđavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana", ocenio je Gligorov.
Povodom predloga profesora Miroljuba Labusa za potpuni prelazak Srbije na evro, Gligorov smatra da u osnovi nije baš potpuno jasno šta se evroizacijom želi postići.
''Makroekonomski posmatrano, ako dohoci, pre svega plate i penzije, nisu indeksirani u evrima, monetarna i fiskalna politika nisu bespomoćne. U ovom času, posle značajne devalvacije dinara, troškovi rada su značajno smanjeni, gledano u evrima, što znači da je konkurentnost bar po tom osnovu značajno povećana", rekao je Gligorov.
Dodao je da bi održavanje niske inflacije trebalo da bude podsticajno za ulaganja koja su orijentisana na izvoz, što podrazumeva i značajno veću disciplinu fiskalne tako i monetarne politike, ali da nije realno očekivati da bi se to obezbedilo prelaskom na evro.
Gligorov je rekao da Narodna banka Srbije uopšte nema razloga da previše interveniše na tržištu stranim novcem, jer nije izvesno da te inervencije deluju stabilizaciono, pa bi stoga bilo bolje povećati tržišno određivanje kursa.
''Najbolje bi bilo ako bi centralna banka svu svoju pažnju posvetila inflaciji a kurs prepustila tržištu, bar u meri u kojoj je to moguće. Kako je deficit u razmeni sa inostranstvom još uvek veliki, a priliv stranog novca usporen, to bi imalo za rezultat postepenu depresijaciju kursa. Imajući u vidu značajno smanjenje troškova rada, to bi trebalo da je veoma povoljno za izvozni sektor", ocenio je Glogorov.
