Dijaspora bi da uloži, ali nema gde
Investicije dijaspore u Srbiju iznose svega devet odsto od novca koji od njih stigne u maticu, a sve ostalo su doznake, što je višestruko manje od proseka.
Naime, u proseku, dijaspore u matice polovinu novca investiraju, dok je polovina u doznakama, kaže Mirjana Samardžija, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja u SAD.
"Srba Branković iz Galupa je uradio jednu anketu ovde u Srbiji. Dobio je odgovore da narod veoma želi da se dijaspora uključi u sve oblasti života Srbije, da ima svoje mesto u parlamentu, ali čini se da politika ne pokazuje previše interesovanja", kaže Samardžija.
Prema njenom mišljenju, Srbija bi trebalo da predoči narodu koliko je značajan faktor dijaspora, koja je sedma na svetu po davanjima, a doznake nisu opale ni u ovim godinama krize kao kod drugih, naprotiv uvećavaju se.
"Naša ekonomija zavisi od toga, to je ogroman izvor keša. U Srbiji je samo devet odsto direktnih, stranih investicija, a 91 odsto je u doznakama. A svetski prosek je fifti-fifti, 50-50 odsto. Mi imamo toliko širokogrudu dijasporu, pa se pitate u čemu je problem", kaže Samardžija.
Kako objašnjava, nikakvi programi ne postoje.
"Treba samo videti kakve su nam reforme neophodne. Jer, ovde vole da kažu dođi, a ne kažu, na šta da dođete! Ljudi znaju da je Srbija po kriterijumima Svetske banke, za investiranje negde na dnu lestvice zbog korupcije, birokratije, lošeg sudstva i pravnog sistema. I ja sam htela pre nekoliko godina da dođem i investiram, ali kad sam videla u šta su sve razni prsti umočeni, odustala sam", objašnjava Samardžija.
Prema njenim rečima, sa ulaskom u Evropu, moraće sve to da se menja.
"Oni koji su živeli od nerada, moraće da odu. Ja to znam", kaže ona.
