Labus: Uvođenje evra - spas za Srbiju
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus zalaže se za uvođenje evra kao zvanične valute u Srbiji, istakavši da jedino to može da spasi našu privredu i ekonomiju, pišu beogradski mediji.
"Mnogi mi zameraju na tom stavu i tvrde da je to neizvodljivo zbog samih pravila u Evropskoj uniji, ali ja znam da je izvodljivo", tvrdi Labus za ''Pres''.
On kaže da Evropska komisija, odnosno Evropska banka, ne bi bila srećna kada bismo mi uveli evro, ali ne bi mogli ništa da preduzmu da to spreče.
"To je u međuvremenu i pokazala praksa nekih malih zemalja u Evropi koje su uvele evro pre nego što su postale deo evrozone. Srbija je već trgovinski integrisana u evropsko tržište. Na drugoj strani imamo velike transakcione troškove zamene dinara za evro i evra za dinare i veliku neizvesnost. Da bismo našu trgovinu podstakli, moramo te rizike da otklonimo, a troškove da smanjimo. Jednostrano uvođenje evra to može da reši", navodi profesor ekonomije na Pravnom fakultetu.
Na pitanje šta raditi dok se ne uvede evro, Labus kaže da Srbija ulazi u recesiju "sa duplim dnom".
''Nije ona toliko strašna, kao što je bila 2009., ali je problem što se ponovo, samo posle tri godine, nalazimo u istoj situaciji. To znači da nismo rešili stvari koje je trebalo. Država je previše trošila i zaduživala se često, uz objašnjenje da će tako izbaviti privredu. Desilo se, međutim, da je država potrošila sve što je mogla i onda smo udarili u taj zid nemogućnosti daljeg finansiranja same države'', kazao je on za beogradski list.
Govoreći o proritetima nove Vlade, Labus navodi da prvo mora da se menja penzioni sistem, zatim zdravstveni sistem i celokupni fiskalni sistem, jer finansiranje deficita postaje sve skuplje i neizvesnije.
''Iako se zna da je penzioni sistem neodrživ, svi se plaše da bilo šta tu urade. To je pod brojem jedan. Pod brojem dva je zdravstvo. Vidite da nemamo lekova... Razlog je vrlo jednostavan - ogromni su dugovi Fonda RZZO, jer mnogi ne plaćaju doprinose, pa Fond nema dovoljne prihode. Taj skriveni deficit jeste 19 milijardi dinara koje treba dodati na otvoreni deficit koji postoji. Kada dodate sve te druge skrivene deficite, poput onih u putnoj industriji i drugim sektorima, onda ispada da su ukupan fiskalni deficit i javni dug mnogo veći nego što je iskazano'', objasnio je Labus.
